Мачак дивји и петао

Мачак дивји и петао
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи виче и не дâ људима с смиром почивати. „Моје је појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је добa ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава спокојно. — „Ви сте петлови без сваком закона, имате више жена него Турци, и нимало не гледате на сродство и пријатељство”, вели му мачак. — „То је у нашем закону допуштено, — одговори ови — „и из тога се нашим домаћином млога јаја легу.“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе.

Наравоученије

Зао човек тражи узрок за учинити зло, а кад не може да нађе, а он и тако чини што је наумио.

Извори уреди

  • Антологија српске књижевности [1]


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.