Марко лаже Моравће девојће

* * *


[Марко лаже Моравће девојће]

Марко лаже Моравће девојће,
он ђи лаже, мајћа му не дава:
„Не лаж’, Марко, Моравће девојће,
Моравће су јако болновите:
зиме глава, лете половина."[1] 5
Дочуле су Моравће девојће.
Девојћа је Бога помолила:
„Дај ми, Боже, лета ладовита,
и додај ми жита положита,
да се с Марка оба наџињамо.“[2] 10
Марко наже двеста и два снопа,
Мара наже триста и три снопа.
Седе Марко на сред на постату,
па си стану, па си слзе рони.
Мајћа њему потијом говори: 15
„Не вик’, Марко, не рони си слзе,
девојће су јако ђаволите,
оне су ти од пешчице[3] крале.


Референце

  1. То значи: зими их боли цела глава а лети пола главе.
  2. т. ј. наджињамо (надмећемо у жњевењу).
  3. Онолико жита, колико се о жетви одједном зграби руком и одсече српом, зове се у селима око Пирота рукољћа. Одвише тих рукољћи постаје пешчица. (У Лужници и у неким нишавским селима пешчице зову „рукове", иначе у Србији руковеди). Од више пешчица постаје сноп.

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 335-336.