Marko laže Moravće devojće

* * *

[Marko laže Moravće devojće]

Marko laže Moravće devojće,
on đi laže, majća mu ne dava:
„Ne laž’, Marko, Moravće devojće,
Moravće su jako bolnovite:
zime glava, lete polovina."^[1] 5
Dočule su Moravće devojće.
Devojća je Boga pomolila:
„Daj mi, Bože, leta ladovita,
i dodaj mi žita položita,
da se s Marka oba nadžinjamo.“^[2] 10
Marko naže dvesta i dva snopa,
Mara naže trista i tri snopa.
Sede Marko na sred na postatu,
pa si stanu, pa si slze roni.
Majća njemu potijom govori: 15
„Ne vik’, Marko, ne roni si slze,
devojće su jako đavolite,
one su ti od peščice^[3] krale.

---

Reference

1. To znači: zimi ih boli cela glava a leti pola glave.
2. t. j. nadžinjamo (nadmećemo u žnjevenju).
3. Onoliko žita, koliko se o žetvi odjednom zgrabi rukom i odseče srpom, zove se u selima oko Pirota rukoljća. Odviše tih rukoljći postaje peščica. (U Lužnici i u nekim nišavskim selima peščice zovu „rukove", inače u Srbiji rukovedi). Od više peščica postaje snop.

Izvor

• Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 335-336.