Марко и Филип
0001 Вино пила до два побратима
0002 Маџар Филип с Митром од Удварја,
0003 а када се понапише вина,
0004 О јунаштву сваком бесјеђаху,
0005 али вели Филип Маџарине:
0006 "Посјек’о сам три српске војводе,
0007 још ћу посјећ’ Краљевића Марка,
0008 а да би ме не родила мајка!"
0009 Филип вели, а бога не моли,
0010 то Филипу јоште мало фале,
0011 но је јунак тако говорио:
0012 "Још ћу, Митре, посјећ’ Обилића
0013 да у Срба није већ ђетића,
0014 погубићу и крилатог Рељу,
0015 учинићу како’во ти вељу,
0016 тако здраво и честито био!"
0017 Њему вели Митар од Удварја:
0018 "Нећ’, Филипе, посјећ’ ниједнога,
0019 ја ћу поћи до Прилипа града
0020 те ћу казат Марку Краљевића,
0021 пак и Марко да за тебе знаде,
0022 и његова оба побратима,
0023 с којијема вазда пије вино."
0024 На Митра се Филип наједио,
0025 а на ноге од земље скочио,
0026 па срдито Митру говорио:
0027 "Не било ти за очину душу,
0028 но хајд’ кажи Краљевића Марку
0029 да се Филип Марка не уклања,
0030 ни његова друга икојега,
0031 но да њима свјем’ о глави ради,
0032 а најприје да му Марка није."
0033 Митар скочи, припаса оружје,
0034 довати се пеливан-ђогина,
0035 Филип свога окрочи дорина,
0036 оба пошла, оба и отишла,
0037 куд ко стио, и куд наканио.
0038 Филип дође свом бијелу двору,
0039 нађе љубу ђе дукате ниже
0040 под гроце на сребрне жице,
0041 пак се Филип њојзи насмијао,
0042 од милости љуби говорио:
0043 "Нижи, љубо, бисер и камење,
0044 а прођи се злата просјачкога,
0045 у Филипа још имаде свашта,
0046 а од Марка добиће и више,
0047 те све што је цар даров’о Марку,
0048 свег’ у Марка више но у цара,
0049 а ја ћ’ брзо посјећи му главу."
0050 Митар нађе у Прилипу Марка
0051 те он Марку сву пријетњу каже
0052 силенога Филипа Маџара.
0053 Марко јахну својега Шарина,
0054 пак он пође да Филипа нађе,
0055 кад му био двору госпоскоме,
0056 одјахао Шарца у авлију,
0057 на стрме му узду је пустио
0058 нек се рахат сам стобором вода.
0059 Шарац оста копајућ’ ногама,
0060 ногам’ копа, са свег’ дроба хрза,
0061 пак он ћаше уз бијелу кулу
0062 за својијем Марком господаром,
0063 ал’ се Марко на то насмијао
0064 па Шарину узгред говорио:
0065 "Ту стој, Шарче, ја ћу брзо доћи,
0066 сад сам сјах’о, сад ћу појахати,
0067 надај ми се озго у седлиште!"
0068 Оде Марко уз високу кулу,
0069 све одаје пролазио редом,
0070 ниђе никог ни жива ни мртва,
0071 викну Марко већ у неко доба:
0072 "Домаћине, Филип Маџарине!
0073 Амо брже да изгубиш Марка,
0074 тек му вина додај и ракије,
0075 а своју ти сам донесе главу,
0076 ја л’ ћу твоје сажећи дворове!"
0077 У то преда њ’ госпа ишетала,
0078 десницу му пође пољубити,
0079 не даде ју Краљевић срдити,
0080 но је пита куд је Маџарине,
0081 госпа Марку мудру говорила:
0082 "Није г’ дома, некуд је пошао,
0083 а ти си ми вољан починути
0084 у његову ка у своме двору,
0085 свега има чим се Марко стима."
0086 Ал’ се маша срдит Краљевићу,
0087 машио се баници под брло,
0088 снимио јој скупога ђердана
0089 и овако њози говорио:
0090 "Кад ти дође Филип силовити,
0091 нека знаде да госта имаде,
0092 наћи ће ме у механи винској,
0093 у Токајке вилене ђевојке,
0094 ту нек дође и сабљу донесе,
0095 ту ћемо се оба огледати."
0096 Оде Марко у пјану механу,
0097 оста госпа мислит на технану,
0098 шта ће снаћи њена господара,
0099 који Марка није за по брка,
0100 скамење се и обамре госпа,
0101 паде мртва на сред пуста двора,
0102 у то Шарац добри развришта се,
0103 госпу прену те с талах устану,
0104 огледала с’ десно и лијево,
0105 угледала страшног Краљевића
0106 ђе он кули скочи низ висине,
0107 Шарац му је плећи поднесао,
0108 прифати га у седло бојито,
0109 пак отутња низ салеж од града,
0110 право пође напојит се вина,
0111 напојити себе и Шарина.
0112 Ту је Марко три неђеље био,
0113 и дан и ноћ рујно винце пио,
0114 а чекао Филипа Маџара,
0115 спремио му остру сабју дара,
0116 па кад Филип тада не дошао,
0117 и Марко је дома отишао,
0118 ђерданом је све платио вино,
0119 без харама нек је испијено.
