Marko i Filip
0001 Vino pila do dva pobratima
0002 Madžar Filip s Mitrom od Udvarja,
0003 a kada se ponapiše vina,
0004 O junaštvu svakom besjeđahu,
0005 ali veli Filip Madžarine:
0006 "Posjek’o sam tri srpske vojvode,
0007 još ću posjeć’ Kraljevića Marka,
0008 a da bi me ne rodila majka!"
0009 Filip veli, a boga ne moli,
0010 to Filipu jošte malo fale,
0011 no je junak tako govorio:
0012 "Još ću, Mitre, posjeć’ Obilića
0013 da u Srba nije već đetića,
0014 pogubiću i krilatog Relju,
0015 učiniću kako’vo ti velju,
0016 tako zdravo i čestito bio!"
0017 Njemu veli Mitar od Udvarja:
0018 "Neć’, Filipe, posjeć’ nijednoga,
0019 ja ću poći do Prilipa grada
0020 te ću kazat Marku Kraljevića,
0021 pak i Marko da za tebe znade,
0022 i njegova oba pobratima,
0023 s kojijema vazda pije vino."
0024 Na Mitra se Filip najedio,
0025 a na noge od zemlje skočio,
0026 pa srdito Mitru govorio:
0027 "Ne bilo ti za očinu dušu,
0028 no hajd’ kaži Kraljevića Marku
0029 da se Filip Marka ne uklanja,
0030 ni njegova druga ikojega,
0031 no da njima svjem’ o glavi radi,
0032 a najprije da mu Marka nije."
0033 Mitar skoči, pripasa oružje,
0034 dovati se pelivan-đogina,
0035 Filip svoga okroči dorina,
0036 oba pošla, oba i otišla,
0037 kud ko stio, i kud nakanio.
0038 Filip dođe svom bijelu dvoru,
0039 nađe ljubu đe dukate niže
0040 pod groce na srebrne žice,
0041 pak se Filip njojzi nasmijao,
0042 od milosti ljubi govorio:
0043 "Niži, ljubo, biser i kamenje,
0044 a prođi se zlata prosjačkoga,
0045 u Filipa još imade svašta,
0046 a od Marka dobiće i više,
0047 te sve što je car darov’o Marku,
0048 sveg’ u Marka više no u cara,
0049 a ja ć’ brzo posjeći mu glavu."
0050 Mitar nađe u Prilipu Marka
0051 te on Marku svu prijetnju kaže
0052 silenoga Filipa Madžara.
0053 Marko jahnu svojega Šarina,
0054 pak on pođe da Filipa nađe,
0055 kad mu bio dvoru gosposkome,
0056 odjahao Šarca u avliju,
0057 na strme mu uzdu je pustio
0058 nek se rahat sam stoborom voda.
0059 Šarac osta kopajuć’ nogama,
0060 nogam’ kopa, sa sveg’ droba hrza,
0061 pak on ćaše uz bijelu kulu
0062 za svojijem Markom gospodarom,
0063 al’ se Marko na to nasmijao
0064 pa Šarinu uzgred govorio:
0065 "Tu stoj, Šarče, ja ću brzo doći,
0066 sad sam sjah’o, sad ću pojahati,
0067 nadaj mi se ozgo u sedlište!"
0068 Ode Marko uz visoku kulu,
0069 sve odaje prolazio redom,
0070 niđe nikog ni živa ni mrtva,
0071 viknu Marko već u neko doba:
0072 "Domaćine, Filip Madžarine!
0073 Amo brže da izgubiš Marka,
0074 tek mu vina dodaj i rakije,
0075 a svoju ti sam donese glavu,
0076 ja l’ ću tvoje sažeći dvorove!"
0077 U to preda nj’ gospa išetala,
0078 desnicu mu pođe poljubiti,
0079 ne dade ju Kraljević srditi,
0080 no je pita kud je Madžarine,
0081 gospa Marku mudru govorila:
0082 "Nije g’ doma, nekud je pošao,
0083 a ti si mi voljan počinuti
0084 u njegovu ka u svome dvoru,
0085 svega ima čim se Marko stima."
0086 Al’ se maša srdit Kraljeviću,
0087 mašio se banici pod brlo,
0088 snimio joj skupoga đerdana
0089 i ovako njozi govorio:
0090 "Kad ti dođe Filip siloviti,
0091 neka znade da gosta imade,
0092 naći će me u mehani vinskoj,
0093 u Tokajke vilene đevojke,
0094 tu nek dođe i sablju donese,
0095 tu ćemo se oba ogledati."
0096 Ode Marko u pjanu mehanu,
0097 osta gospa mislit na tehnanu,
0098 šta će snaći njena gospodara,
0099 koji Marka nije za po brka,
0100 skamenje se i obamre gospa,
0101 pade mrtva na sred pusta dvora,
0102 u to Šarac dobri razvrišta se,
0103 gospu prenu te s talah ustanu,
0104 ogledala s’ desno i lijevo,
0105 ugledala strašnog Kraljevića
0106 đe on kuli skoči niz visine,
0107 Šarac mu je pleći podnesao,
0108 prifati ga u sedlo bojito,
0109 pak otutnja niz salež od grada,
0110 pravo pođe napojit se vina,
0111 napojiti sebe i Šarina.
0112 Tu je Marko tri neđelje bio,
0113 i dan i noć rujno vince pio,
0114 a čekao Filipa Madžara,
0115 spremio mu ostru sabju dara,
0116 pa kad Filip tada ne došao,
0117 i Marko je doma otišao,
0118 đerdanom je sve platio vino,
0119 bez harama nek je ispijeno.
