Марко Краљевић тражи брата Андрију5
0001 Синоћ Марко с мајком вечераше,
0002 Па је Марко мајци бесидио:
0003 ”Ој старице, моја мила мајко!
0004 Што ми ниси брата породила,
0005 Оли млађег, оли старијега?
0006 Сваки братац својим пије вино,
0007 А ја немам брата ни рођака,
0008 Већ у здравље шарца, коња мога.”
0009 Ал му стара бесидила мајка:
0010 ”О мој Марко, мој синко рођени!
0011 Ја сам теби брата породила,
0012 Нисам млађег, него старијега.
0013 По имену Краљевић-Андрију.
0014 Ти си, синко, понејаки био,
0015 Када ти је бабо проеминуо.
0016 Када Турци арач запиташе,
0017 Твоја мајка не имаше блага,
0018 Па за арач Турци одведоше
0019 Андријицу, сина старијега.
0020 Па сам чула, драго дите моје!
0021 Да је Андре у билој Удбини,
0022 У механи Турцим служи вино.”
0023 Кад је Марко ричи разумио,
0024 Тад је старој бесидио мајци:
0025 ”Ој старице, моја мила мајко!
0026 Сигурај ми лаке брашенице,
0027 Нек су лаке ко коњу шарину,
0028 Не су слатке као твому сину.”
0029 Кад је мајка ричи разумила,
0030 Сигура му лаке брашенице,
0031 Лаке, побро, ко коњу шрину,
0032 Али слатке како свому сину.
0033 Оде Марко у подруме коњмам,
0034 Па привати шарца притилога,
0035 Изведе га внка на авлију.
0036 На авлији тимар учинио
0037 Млаке воде и морског сапуна,
0038 Оседла га седлом татаријом,
0039 А заузда љутом маџаријом.
0040 Па сокола тицу приватио,
0041 Напита га меса овновине,
0042 Па га метну коњу на јабуку,
0043 Док му мајка справи брашеницу.
0044 Кад је мајка приправила бише,
0045 Тад он оде у билу Удбину.
0046 Кога годир Марко сусритао,
0047 Свког пита за брата Андрију.
0048 Сусрита га Кумбрија робиња,
0049 Пак јој вели Краљевићу Марко:
0050 ”Кумбријице, по Богу сестрице!
0051 Кажи мени, моја Кумбријице,
0052 Гди механа Краљевић-Андрије?”
0053 Цура њему по истини каже:
0054 ”Ајде, Марко, управ ка Удбини,
0055 Срид Удбине пијана механа,
0056 Та механа Краљевић-Андрије.”
0057 А кад чује Краљевићу Марко,
0058 Тад он оде управ ка Удбини.
0059 Срид Удбине налази механу,
0060 Та механа Краљевић-Андрије,
0061 Прид механом разјаши шарина,
0062 Па улизе у механу Марко.
0063 У механи тридесет Турака,
0064 Сви се Турци маком помакнуше,
0065 Док и Марку мисто учинише.
0066 Дадоше му триест чаша вина,
0067 Триест чаша по добрих дошлица,
0068 А за тизим тридесет здравица,
0069 Пак и Марка редну допанула.
0070 Кад се Марко вина напојио,
0071 У њ ми, побро, улизоше врази,
0072 Па потеже паклену канџију,
0073 Па он бије по механи Турке.
0074 Све истира Турке из механе,
0075 А он леже с главом брез узглавја.
0076 Ал се Турци натраг повратише,
0077 Па на Марка гвожђе навалише.
0078 На врат мећу алку, гвожђе тешко,
0079 А на руке тешке лисичине,
0080 А на ноге тешке букагије.
0081 Кад се Марко санком разабрао,
0082 Главом крену, кренут не могаше,
0083 Рукам крену, кренут не могаше,
0084 Ногам крену, кренут не могаше.
0085 А веле му Турци Удбињани:
0086 А гога ми, незнана делијо!
0087 Дочим нами први петак дође,
0088 Ми ћемо те одвести Удбини,
0089 То јест, побро, на страну Удбине,
0090 Гдино Турци обисају људе,
0091 У Удбини тебе обисити.”
0092 А кад Марко ричи разумио,
0093 Тад је Турцим тихо бесидио:
0094 ”Да вам бора, Турци Удбињани!
0095 Ако знате Бога великога,
0096 Дајте мени дивит и артије,
0097 Опростите моју десну руку,
0098 Да ја китим ситну бурунтију,
0099 Да је шаљем мојој милој мајци,
0100 Мојој мајци, да ми се не нада,
0101 А љубовци, да се приудава.”
0102 Турци биху, за Бога знадиху,
0103 Доносе му дивит и артију,
0104 Десну њему опростише руку.
0105 Кад се Марко књиге приватио,
0106 Он не пише, како Турцим каже,
0107 Не шаље је мајци ни љубовци,
0108 Већ је шаље милом ујцу свому,
0109 По имену Старини Новаку:
0110 ”О мој ујче, Стрино Новаче!
0111 Ево сам ти јадан у сужањству,
0112 У сужањству цвилим и тугујем.
0113 Када Турцим први петак дође,
0114 Хоће мене обисити, ујче!”
0115 Кад је Марко књигу накитио,
0116 Тад сокола тицу подвикнуо,
0117 Па соколу Марко бисидио:
0118 ”Ој соколе, моја тицо сива!
0119 Носи књигу ка Новому билу,
0120 Билој кули Старине Новака.”
0121 Кад је соко књигу приватио,
0122 Разви крила небу под облаке.
0123 Кад је доша ка Новому билу,
0124 А над кулу Старина Новака,
0125 Чичи соко небу под облаком.
0126 Слушао га мали Маријане,
0127 Па је свому баби бесидио:
0128 ”А мој бабо, Старина Новаче!
0129 Чичи соко небу под облаке,
0130 Ја би река, мој мили бабајко!
0131 Да је соко Краљевића Марка.”
0132 А вели му Старина Новаче:
0133 ”Маријане, моје дите драго!
0134 А ни пожи доли на авлију,
0135 Па ти види тицу Краљевића,
0136 Пто је дошла и отклем ли ише.”
0137 Кад Маријан ричи разумио,
0138 Одма се је на ноге скочио,
0139 Пак се сађе доли на авлију.
0140 Угледа га соко тица сива,
0141 Сави крила до земљице црне,
0142 Маријану паде на рамена,
0143 Остави му књигу на рамену.
0144 А Маријан књигу приватио,
0145 Днесе је старцу баби свому.
0146 Кад Новаче књигу проучио,
0147 Маријану стаде бесидити:
0148 ”Маријане, огријано сунце!
0149 Одма спани у подруме коњмам,
0150 Па сигурај два добра коњица,
0151 Себ’ једнога, а мени другога,
0152 Себи вилу, баби ластавицу.”
0153 Кад Маријан ричи разумио,
0154 Он се спаде у подруме коњмам,
0155 Па сигура два добра коњица,
0156 Себи вилу, баби ластавицу.
0157 А када ји сигурао бише,
0158 Одма своје посидоше коње,
0159 Полетише кано двије звизде,
0160 Брзо дошли у Удбину билу.
0161 Старина се бише уморио,
0162 Леже спават с главом брез узглавја,
0163 Али не хти мали Маријане.
0164 Мало вриме постајало било,
0165 Стаде чича од птице сокола,
0166 Стаде звика дебела шарина.
0167 Тад подвикну мали Маријане:
0168 ”Устан’, бабо, ако Бога знадеш!
0169 Нетијак ће теби погинути.”
0170 Док се Новак на ноге скочио,
0171 Маријане вилу поклопио;
0172 Доклем старац коња поклопио,
0173 Маријане насрид поља био;
0174 Доклем сарац насрид поља дође,
0175 Маријане и до Марка приђе,
0176 А уз Марка стотину Турака,
0177 А да видиш малог Маријана!
0178 Он привати сабљу оковану,
0179 До Марка је сокак учинио,
0180 Одма Марка бише опростио,
0181 Па му даде сабљу оковану.
0182 У та доба Старина Новаче,
0183 Марко сиче, Новак дочекује,
0184 А Маријан плаво опскакује.
0185 А да видиш Краљевића Марка!
0186 Како Марко разгоњаше Турке,
0187 Кано соко сиве голубове,
0188 Мрки вуче у планини овце!
0189 Стотину су глава откинули,
0190 Па одоше у билу Удбину.
0191 Кудгод они, побро, прохођаше,
0192 Све прид њима куга морјаше.
0193 Сву Удбину листом пробише
0194 И Андрију брата поведоше,
0195 Пак одоше двору бијелому,
0196 Пивајући, коње играјући.
