Marko Kraljević traži brata Andriju5
0001 Sinoć Marko s majkom večeraše,
0002 Pa je Marko majci besidio:
0003 ”Oj starice, moja mila majko!
0004 Što mi nisi brata porodila,
0005 Oli mlađeg, oli starijega?
0006 Svaki bratac svojim pije vino,
0007 A ja nemam brata ni rođaka,
0008 Već u zdravlje šarca, konja moga.”
0009 Al mu stara besidila majka:
0010 ”O moj Marko, moj sinko rođeni!
0011 Ja sam tebi brata porodila,
0012 Nisam mlađeg, nego starijega.
0013 Po imenu Kraljević-Andriju.
0014 Ti si, sinko, ponejaki bio,
0015 Kada ti je babo proeminuo.
0016 Kada Turci arač zapitaše,
0017 Tvoja majka ne imaše blaga,
0018 Pa za arač Turci odvedoše
0019 Andrijicu, sina starijega.
0020 Pa sam čula, drago dite moje!
0021 Da je Andre u biloj Udbini,
0022 U mehani Turcim služi vino.”
0023 Kad je Marko riči razumio,
0024 Tad je staroj besidio majci:
0025 ”Oj starice, moja mila majko!
0026 Siguraj mi lake brašenice,
0027 Nek su lake ko konju šarinu,
0028 Ne su slatke kao tvomu sinu.”
0029 Kad je majka riči razumila,
0030 Sigura mu lake brašenice,
0031 Lake, pobro, ko konju šrinu,
0032 Ali slatke kako svomu sinu.
0033 Ode Marko u podrume konjmam,
0034 Pa privati šarca pritiloga,
0035 Izvede ga vnka na avliju.
0036 Na avliji timar učinio
0037 Mlake vode i morskog sapuna,
0038 Osedla ga sedlom tatarijom,
0039 A zauzda ljutom madžarijom.
0040 Pa sokola ticu privatio,
0041 Napita ga mesa ovnovine,
0042 Pa ga metnu konju na jabuku,
0043 Dok mu majka spravi brašenicu.
0044 Kad je majka pripravila biše,
0045 Tad on ode u bilu Udbinu.
0046 Koga godir Marko susritao,
0047 Svkog pita za brata Andriju.
0048 Susrita ga Kumbrija robinja,
0049 Pak joj veli Kraljeviću Marko:
0050 ”Kumbrijice, po Bogu sestrice!
0051 Kaži meni, moja Kumbrijice,
0052 Gdi mehana Kraljević-Andrije?”
0053 Cura njemu po istini kaže:
0054 ”Ajde, Marko, uprav ka Udbini,
0055 Srid Udbine pijana mehana,
0056 Ta mehana Kraljević-Andrije.”
0057 A kad čuje Kraljeviću Marko,
0058 Tad on ode uprav ka Udbini.
0059 Srid Udbine nalazi mehanu,
0060 Ta mehana Kraljević-Andrije,
0061 Prid mehanom razjaši šarina,
0062 Pa ulize u mehanu Marko.
0063 U mehani trideset Turaka,
0064 Svi se Turci makom pomaknuše,
0065 Dok i Marku misto učiniše.
0066 Dadoše mu triest čaša vina,
0067 Triest čaša po dobrih došlica,
0068 A za tizim trideset zdravica,
0069 Pak i Marka rednu dopanula.
0070 Kad se Marko vina napojio,
0071 U nj mi, pobro, ulizoše vrazi,
0072 Pa poteže paklenu kandžiju,
0073 Pa on bije po mehani Turke.
0074 Sve istira Turke iz mehane,
0075 A on leže s glavom brez uzglavja.
0076 Al se Turci natrag povratiše,
0077 Pa na Marka gvožđe navališe.
0078 Na vrat meću alku, gvožđe teško,
0079 A na ruke teške lisičine,
0080 A na noge teške bukagije.
0081 Kad se Marko sankom razabrao,
0082 Glavom krenu, krenut ne mogaše,
0083 Rukam krenu, krenut ne mogaše,
0084 Nogam krenu, krenut ne mogaše.
0085 A vele mu Turci Udbinjani:
0086 A goga mi, neznana delijo!
0087 Dočim nami prvi petak dođe,
0088 Mi ćemo te odvesti Udbini,
0089 To jest, pobro, na stranu Udbine,
0090 Gdino Turci obisaju ljude,
0091 U Udbini tebe obisiti.”
0092 A kad Marko riči razumio,
0093 Tad je Turcim tiho besidio:
0094 ”Da vam bora, Turci Udbinjani!
0095 Ako znate Boga velikoga,
0096 Dajte meni divit i artije,
0097 Oprostite moju desnu ruku,
0098 Da ja kitim sitnu buruntiju,
0099 Da je šaljem mojoj miloj majci,
0100 Mojoj majci, da mi se ne nada,
0101 A ljubovci, da se priudava.”
0102 Turci bihu, za Boga znadihu,
0103 Donose mu divit i artiju,
0104 Desnu njemu oprostiše ruku.
0105 Kad se Marko knjige privatio,
0106 On ne piše, kako Turcim kaže,
0107 Ne šalje je majci ni ljubovci,
0108 Već je šalje milom ujcu svomu,
0109 Po imenu Starini Novaku:
0110 ”O moj ujče, Strino Novače!
0111 Evo sam ti jadan u sužanjstvu,
0112 U sužanjstvu cvilim i tugujem.
0113 Kada Turcim prvi petak dođe,
0114 Hoće mene obisiti, ujče!”
0115 Kad je Marko knjigu nakitio,
0116 Tad sokola ticu podviknuo,
0117 Pa sokolu Marko bisidio:
0118 ”Oj sokole, moja tico siva!
0119 Nosi knjigu ka Novomu bilu,
0120 Biloj kuli Starine Novaka.”
0121 Kad je soko knjigu privatio,
0122 Razvi krila nebu pod oblake.
0123 Kad je doša ka Novomu bilu,
0124 A nad kulu Starina Novaka,
0125 Čiči soko nebu pod oblakom.
0126 Slušao ga mali Marijane,
0127 Pa je svomu babi besidio:
0128 ”A moj babo, Starina Novače!
0129 Čiči soko nebu pod oblake,
0130 Ja bi reka, moj mili babajko!
0131 Da je soko Kraljevića Marka.”
0132 A veli mu Starina Novače:
0133 ”Marijane, moje dite drago!
0134 A ni poži doli na avliju,
0135 Pa ti vidi ticu Kraljevića,
0136 Pto je došla i otklem li iše.”
0137 Kad Marijan riči razumio,
0138 Odma se je na noge skočio,
0139 Pak se sađe doli na avliju.
0140 Ugleda ga soko tica siva,
0141 Savi krila do zemljice crne,
0142 Marijanu pade na ramena,
0143 Ostavi mu knjigu na ramenu.
0144 A Marijan knjigu privatio,
0145 Dnese je starcu babi svomu.
0146 Kad Novače knjigu proučio,
0147 Marijanu stade besiditi:
0148 ”Marijane, ogrijano sunce!
0149 Odma spani u podrume konjmam,
0150 Pa siguraj dva dobra konjica,
0151 Seb’ jednoga, a meni drugoga,
0152 Sebi vilu, babi lastavicu.”
0153 Kad Marijan riči razumio,
0154 On se spade u podrume konjmam,
0155 Pa sigura dva dobra konjica,
0156 Sebi vilu, babi lastavicu.
0157 A kada ji sigurao biše,
0158 Odma svoje posidoše konje,
0159 Poletiše kano dvije zvizde,
0160 Brzo došli u Udbinu bilu.
0161 Starina se biše umorio,
0162 Leže spavat s glavom brez uzglavja,
0163 Ali ne hti mali Marijane.
0164 Malo vrime postajalo bilo,
0165 Stade čiča od ptice sokola,
0166 Stade zvika debela šarina.
0167 Tad podviknu mali Marijane:
0168 ”Ustan’, babo, ako Boga znadeš!
0169 Netijak će tebi poginuti.”
0170 Dok se Novak na noge skočio,
0171 Marijane vilu poklopio;
0172 Doklem starac konja poklopio,
0173 Marijane nasrid polja bio;
0174 Doklem sarac nasrid polja dođe,
0175 Marijane i do Marka priđe,
0176 A uz Marka stotinu Turaka,
0177 A da vidiš malog Marijana!
0178 On privati sablju okovanu,
0179 Do Marka je sokak učinio,
0180 Odma Marka biše oprostio,
0181 Pa mu dade sablju okovanu.
0182 U ta doba Starina Novače,
0183 Marko siče, Novak dočekuje,
0184 A Marijan plavo opskakuje.
0185 A da vidiš Kraljevića Marka!
0186 Kako Marko razgonjaše Turke,
0187 Kano soko sive golubove,
0188 Mrki vuče u planini ovce!
0189 Stotinu su glava otkinuli,
0190 Pa odoše u bilu Udbinu.
0191 Kudgod oni, pobro, prohođaše,
0192 Sve prid njima kuga morjaše.
0193 Svu Udbinu listom probiše
0194 I Andriju brata povedoše,
0195 Pak odoše dvoru bijelomu,
0196 Pivajući, konje igrajući.
