Марко Краљевић погубио љубу (Николић)

* * *



Марко Краљевић погубио љубу

Сетно шеће Краљевића љуба,
По цвијету карамфилу своме:
„Карамфиле, мило цвјеће моје,
„Све ми цвaтиш, а сјемена немаш,
„Коно љуба Краљевића Марка, 5
„Цвјеће љуби, а порода нема!“
А то слуша Краљевића мајка,
Доказала Краљевићу Марку:
„О мој сине, Краљевићу Марко,
„Сетно шеће Краљевића љуба, 10
„По цвијећу, карамфилу своме,
„Сетно шеће з сетно бесједи:
„Карамфиле мило цвјеће моје,
„Све ми цвaтиш, а порода н'jемаш,
„Кано љуба Краљевића Марка, 15
„Цвјеће љуба, - а порода нема!"
Цикну, врисну Краљевићу Марко,
Кано љута змија присојкиња,
Те ми иде у б'jеле чардаке,
Тер узима праха и сумпора; 20
Љуба иде у бијеле дворе,
Тер узима сјајно огледало,
Тер погледа б'јело лице своје
Она лицу тихо говорила:
„Бјело лице, ал' ћеш погорети, 25
„Бјеле руке, ал' ће те с' посветит',
„Црне очи, ал' ће т' повенути!“
Ал' ми иде Краљевићу Марко,
Ал' ми иде својој в'јерној љуби,
Узе љубу за бијелу руку, 30
Тер је води у бијеле дворе,
Намаза јој косе врху главе,
Тер запали косе врху главе;
Кад догоре до бијела лица,
Још говори вијерна му љуба: 35
„Утрн', Марко, огањ-ватру живу,
„Да не гори моје б'јело лице,
„Доста си га јунак пољубио!“
Кад догоре до очију црни,
Јадна љуба Марку бесједила: 40
„Вај Бога ти, Краљевићу Марко,
„Што сам ја ти данас сагрјешила,
„Да ме таком муком мучиш, Марко,
„Утрн' огањ, Краљевићу Марко,
„Да м' не гору очи моје црне, 45
„Доста су те лијепо погледале!“
Кад догоре до б'jелије руку,
Јадна љуба Марку бесједила:
„Утрн' огањ, Краљевићу Марко,
„Да не гору моје б'jеле руке, 50
„Доста су те пута загрлиле!“
Кад догоре до свиленог паса,
Испод паса чедо проговара;
„Утрн' огањ, мој мили бабајко.
„Да би чедо живо ти остало!“ 55
Цикну, врисну Краљевићу Марко,
Кано љута змија присојкиња,
Он ми чеду тихо проговара:
„Бил' ми, чедо, ране преболио,
„Да ти купим силне парбијере?" 60
Ал' ми чедо Марку одговара:
„Да мој бабо, Краљевићу Марко,
„Ја ти муке преболет не могу,
„Зашт' ми нијеси дао догорети?“
Али узе Краљевићу Марко, 65
Узе чедо на бијеле руке,
Тер га носи својој старој мајки:
„На ти, мајко, зелену јабуку,
„Кад јој нијеси дала ни дозрети!
„Бог убио свакога јунака, 70
„Кој' вјерује својој старој мајки,
„Не вјерује својој вјерној љуби,
„Како данас јесам сагрјешио,
„Ђе послуша моју стару мајку,
„Тер погуби моју вјерну љубу!“75


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 65-66.