Марко Краљевић не пости поста рамазана5
0001 Турци туже Марка Краљевића,
0002 Туже њега цару господину.
0003 Тужили га три године дана,
0004 Да он пије црвенику винце,
0005 Да он туче буздованом Турке,
0006 И да носи зелене доламе,
0007 Да не пости поста рамазана,
0008 И да с булам по улицам шета.
0009 Кад је цару тужба додијала,
0010 Он говори Турцим крајичницим:
0011 ”Богом вами, Турци крајичници!
0012 Ви уфат’те Марка Краљевића,
0013 Ја ћу њега нама погубити.”
0014 Кад су Турци цра разумили,
0015 Па говоре цару господину:
0016 ”Богом теби, царе господаре!
0017 Не би Марка виле уфатиле,
0018 Камо ли би Турци крајичници.”
0019 Ал је њима царе бесидио:
0020 ”Не будал’те Турци јањичари!
0021 Лако ћете Марка уфатити.
0022 Ето петка и турскога свеца,
0023 Доћ ће Марко до турскога сајма,
0024 Ви замите вина и ракије,
0025 Али вина од девет година
0026 И ракије трипут прижижане,
0027 Пак сједите уз њу ужинати,
0028 Зов’те Марка рујно пити винце,
0029 Па мишајте вино и ракију
0030 И опојте Краљевића Марка ,
0031 Онда ћете њега савезати.”
0032 Кад су Турци цара разумили,
0033 Једва они петка дочекаше,
0034 Пак узеше вина и ракије
0035 И одоше до турскога сајма.
0036 Кад су Турци к сајму долазили,
0037 Ал најдоше Краљевића Марка.
0038 Одма сједу уж’ну ужинати,
0039 Зову к себи Марка Краљевића,
0040 Да он иде рујно пити винце.
0041 Превари се Марко Краљевићу,
0042 Сиде с Турцим рујно пити вино.
0043 Чудила се браћа и дружина,
0044 С киме Марко рујно пије вино.
0045 Не пије га браћом ни с дружином,
0046 Већ га пије с Турцим јањичарим.
0047 Турци њему рујно дају вино,
0048 Ал мишају вино и ракију.
0049 Кад су Турци Марка опојили,
0050 Налио се као мишиница,
0051 Извали се као краветина.
0052 Онда су га Турци саезали,
0053 Мећу на њег лисичине тешке
0054 Од лаката до б’јелих ноката,
0055 А на ноге негве до колина,
0056 Око врата алку заковану,
0057 Сама алка девет ока тешка,
0058 Па га возе цару господину.
0059 Кад се Марко мало растризнио,
0060 Не море се макнут ни помакнут
0061 Од онога гвожђа сакована.
0062 Довезли га цару господину.
0063 Кад је царе Марка опазио,
0064 Па је њему царе бесидио:
0065 ”Ту си, курво, Марко Краљевићу!
0066 Већ је мени тужба додијала,
0067 Да ти пијеш цвенику винце,
0068 И да носиш зелене доламе,
0069 И да бијеш буздованом Турке,
0070 Да не постиш поста рамазана
0071 И још с булам по улицам шеташ.
0072 Кад је Марко цара разумио,
0073 Њему тијо Марко одговара:
0074 ”О Богом ти, царе господаре!
0075 Што ја пијем црвенику винце,
0076 Нисам Туре, да вино не пијем.
0077 Што ја носим зелене доламе,
0078 Ниси ми ји ти копова, царе,
0079 Да ји, царе, ја носит не смидем!
0080 Ја купова, ја носио, царе!
0081 Што не постим поста рамазана,
0082 Моја мени вира не доноси.
0083 Што се с булам по улицам шетам,
0084 Веле мени, него твојим Турцим,
0085 А што тучем буздованом Турке,
0086 И опте цу, царе господине!
0087 Ако Богф да и недиља света.”
0088 Кад је царе њега разумио,
0089 Па говори Турцим крајичницим:
0090 ”Вод’те Марка у тавну тавницу,
0091 Нека тавни до прве недиље,
0092 Онда ћемо њега објесити
0093 На Ситници, на водици ладној.”
0094 Ал говори Марко Краљевићу:
0095 ”Богом теби, царе господаре!
0096 Ја имадем два сина нејака,
0097 Ма и љуби скоро доведену,
0098 И старицу остарелу мајку,
0099 Даје де мени тинте и папира,
0100 Да ја пишем листак књиге биле,
0101 Ама мојој остарелој мајци,
0102 Да доведе љубу Ангелију
0103 И уза њу два сина нејака,
0104 Да ми виде, гди ћу погинути.”
0105 На то ми се царе слакомио,
0106 Да погуби два Маркова сина,
0107 Да од врага не остане трага!
0108 Даде њему тинте и папира
0109 И бијело перо од лабуда,
0110 Даде њему, уједе га змија.
0111 Пише Марко листак књигу билу,
0112 Не пише ју остарелој мајци,
0113 Веће пише Јанку и Секули:
0114 ”О Бога вам, Јанко и Секула!
0115 О нетјаче, драго дите моје!
0116 Ево су ме уфатили Турци
0117 И на виру мене савезали,
0118 Метнули ме у тавницу тавну,
0119 Гди је мени блато до колина,
0120 А водица од свилена паса,
0121 По води се гује чилитају
0122 А сотоне из зидова ничу.
0123 У недиљу, која прва дојде,
0124 Онда ће ме Турци обисити,
0125 На Ситници, на водици ладној.
0126 Ал немојте зоре заспавати,
0127 Подраните на равно Косово,
0128 Већ до ладне водице Ситнице,
0129 Не би л’ мени главу скапулали.”
0130 Оде књига од руке до руке,
0131 А на руке Јанковић-Стојана.
0132 Кад је Јанко књигу проучио,
0133 Оборио сузам низ образе.
0134 Гледао га Секул д’јете младо,
0135 Пак бесиди Јанковић-Стојану:
0136 ”О ујаче, Јанковић-Стојане!
0137 Откуд књига, од кога ли града,
0138 Кога л’ она заповида врага?
0139 И досад су књиге долазиле,
0140 Ма ји ниси сузам поливао.”
0141 Одговара Јанковић-Стојане:
0142 ”Није књига од ниједног града,
0143 Већ је књига Марка Краљевића.
0144 Ето Турци Марка уфатили
0145 И на виру њега савезали,
0146 Бацили га у тавницу тавну,
0147 Да он тавни до прве недиље,
0148 Онда ће га Турци обисити,
0149 На Ситници, на водици ладној.
0150 Ево пише Краљевћу Марко,
0151 Да дојдемо до водице Ситнице,
0152 Која тече међом крај Косовоа,
0153 Не би л’ њему скапулали главу.”
0154 Мисли Стојан мисли свакојаке,
0155 Како б’ Марку скапулали главу.
0156 Све су мисли на једну смислили,
0157 Они пашу свијетло оружје,
0158 На оружје поповске хаљине.
0159 Када дојде прва недиљица,
0160 Уранио Јанковћ-Стојане
0161 И ш њим д’јете Секул-нетијаче.
0162 Подсили су до два коња врана,
0163 Пак одоше преко поља равна
0164 Кано звизда преко неба сјајна;
0165 И ујдоше у гору зелену,
0166 Па ми јашу горицом зеленом.
0167 Кад су били усред горе црне,
0168 Говорио Јанковић-Стојане:
0169 ”Секулица, драго д’јете моје!
0170 Пропни де се на јелу зелену,
0171 Па погледај низ поље Косово,
0172 Воде л’ Турци Марка Краљевића.”
0173 Секул д’јете ујца послушао,
0174 Пак изајде јели у огранке,
0175 И погледа на поље Косово,
0176 И опази Турке јањичаре,
0177 Гди га воде Марка Краљеивћа,
0178 Пак подвикну конда геик рикну:
0179 ”Воде Турци Марка Краљеивћа!”
0180 Вику чуше Марко Краљевићу
0181 Од својега Секул-нетијака,
0182 Ма и звеку од бритки сабаља,
0183 Па он паде у траву зелену.
0184 А кад паде у траву зелену,
0185 Нама се је насмијао Марко.
0186 Опази га једна потурица,
0187 Пак завика иза свега гласа:
0188 ”Дај дер, царе, ти погуби Марка,
0189 На ништо се насмијао Марко,
0190 У ништо се поуфала курва.”
0191 Кад је царе Туре разумио,
0192 Узе Марка за бијелу руку,
0193 Па га диже из траве зеклене
0194 И пита га царе господине:
0195 ”На што си се насмијао, Марко!
0196 У што си се зауфао, Марко?”
0197 Марко цару тијо одговара:
0198 ”Не будиали, царе господине!
0199 Нисам ти се јадан насмијао,
0200 Нити сам се ништо зауфао,
0201 Већ почео санак боравити.
0202 Пусти мене, царе господине!
0203 А пусти ме на траву зелену.
0204 Право ћу ти, царе, каживати,
0205 Што ја будем у сну боравио.”
0206 И то царе за Бога примио,
0207 Па га пушта у траву зелену.
0208 Не ће Марко да борави санка,
0209 Веће чека Јанковић-Стојана
0210 И ш њим дите Секул-нетијака.
0211 Доклем дојду мало ближе њега,
0212 И опет се насмијао Марко.
0213 Опет спази једна потурица,
0214 Па завика иза свега гласа,
0215 Туре виче конда коњиц вишти:
0216 ”Бог те убио, царе господине!
0217 Дај де, царе, ти погуби Марка,
0218 И потле ће додијати Марко,
0219 На ништо се насмијао Марко,
0220 У ништо се куга зауфала.”
0221 Кад је царе разумио Туре,
0222 Диже Марка из траве зелене,
0223 Диже њега за десницу руку,
0224 Пак је царе Марку говорио:
0225 ”Богом теби, Краљевићу Марко,
0226 На што си се насмијао Марко!
0227 У што си се поуфао, куго!
0228 Да ћеш своју скапулати главу?
0229 Борме не ћеш, вира ти је моја,
0230 Близо су ти та турска вишала.”
0231 Одговара цару господину:
0232 ”Не будали, царе господине!
0233 Ја ћу теби право каживати.
0234 Ја сањао и у сну видио,
0235 Ја видио змију завезану
0236 И око ње јато голубова.
0237 Долетише два орла из облака,
0238 Растираше јато голубова,
0239 Одвезаше змију завезану,
0240 Тирају ји ко ловац пиплиће.”
0241 И то царе за Бога не прима,
0242 Него води марка до вишала.
0243 Кад појдоше мало понаприда,
0244 Насмија се Марко Краљевићу.
0245 Опази га царе господине,
0246 Па ми пита Марка Краљевића:
0247 ”На што си се насмијао Марко?”
0248 Одговара Краљевићу Марко:
0249 ”Не будали, царе господине!
0250 А како се не би насмијао?
0251 Ено видим до два калуђера,
0252 Пусти к мени до два калуђера,
0253 Да ми даду за грије покору.
0254 Много грија јесам учинио,
0255 Учинио, а не исповидио.
0256 Много вино ја јесам попио,
0257 Ја попио, а не платио га.
0258 Многу јесам мајку расцвилио,
0259 А љубовцу у црно завио
0260 И сестрицу с братом раставио.”
0261 И то царе за Бога примио.
0262 Цар одмиче силну војску своју,
0263 К њему пусти до два калуђера.
0264 Нису ото до два калуђера,
0265 Већ је ото Јанковић-Стојане
0266 И нетјаче Секулица млади.
0267 Они не ће исповидат Марка,
0268 Него они откивају Марка.
0269 Све окови лако отковаше,
0270 Ал се не да алка око врата.
0271 Ал потпази једна потурица,
0272 Пак завика иза свега гласа:
0273 ”Ајме, царе, да те Бог убио!
0274 ¨Нису оно до два калуђера,
0275 Нео ј’ оно Јанковић-Стојане,
0276 И нетјаче Краљевића Марка.”
0277 Кад је царе разумио ричи,
0278 Он намиче силну војску своју,
0279 Да погуби Јанковић-Стојана,
0280 Ма и ш њиме Секулу младога.
0281 Виче Стојко иза свега гласа:
0282 ”Бран’, Секула, од Турака Марка,
0283 Доклем старац ја откујем Марка.”
0284 Лако они Марка отковаше,
0285 Присикоше алку око врата
0286 И три прста врата зафатише.
0287 За то Марко и не хаја ништа.
0288 Кад се Марко шарца добавио,
0289 Марко се је шарца прифатио,
0290 Ма и своје сабље оковане,
0291 Пак потира Турке витезове.
0292 Тира Марко ко ловац кокоши,
0293 А пара ји кано вуче овце.
0294 Мотао ји кано витар гране,
0295 А сико ји као косац траву,
0296 И цара је Марко уфатио.
0297 Од Турака нико не остаде,
0298 Само једна древан Туркесина,
0299 Која ј’ дошла то чудо гледати,
0300 А како ће бисити Марка.
0301 И њег хоће да погуби Марко,
0302 Али не да Јанковић-Стојане.
0303 Отрпави га Цариграду граду,
0304 А да само Турци приповеда,
0305 Како Турци Марка обисише.
0306 Па узмиљу цара господина,
0307 Мећу њега на Марково мисто,
0308 Гди је Марку царе одредио.
0309 Када је цара Марко обисио,
0310 Овако је био говорио:
0311 ”О Богом ти, царе господине!
0312 Гди је твоја љуба султанија,
0313 Гди си ш њомекафу јутрос пио?”
0314 Цар остаде висећ на вешалим,
0315 Марко оде двору пивајући.
0316 Онда било, сад се спомињало.
