Marko Kraljević ne posti posta ramazana5
0001 Turci tuže Marka Kraljevića,
0002 Tuže njega caru gospodinu.
0003 Tužili ga tri godine dana,
0004 Da on pije crveniku vince,
0005 Da on tuče buzdovanom Turke,
0006 I da nosi zelene dolame,
0007 Da ne posti posta ramazana,
0008 I da s bulam po ulicam šeta.
0009 Kad je caru tužba dodijala,
0010 On govori Turcim krajičnicim:
0011 ”Bogom vami, Turci krajičnici!
0012 Vi ufat’te Marka Kraljevića,
0013 Ja ću njega nama pogubiti.”
0014 Kad su Turci cra razumili,
0015 Pa govore caru gospodinu:
0016 ”Bogom tebi, care gospodare!
0017 Ne bi Marka vile ufatile,
0018 Kamo li bi Turci krajičnici.”
0019 Al je njima care besidio:
0020 ”Ne budal’te Turci janjičari!
0021 Lako ćete Marka ufatiti.
0022 Eto petka i turskoga sveca,
0023 Doć će Marko do turskoga sajma,
0024 Vi zamite vina i rakije,
0025 Ali vina od devet godina
0026 I rakije triput prižižane,
0027 Pak sjedite uz nju užinati,
0028 Zov’te Marka rujno piti vince,
0029 Pa mišajte vino i rakiju
0030 I opojte Kraljevića Marka ,
0031 Onda ćete njega savezati.”
0032 Kad su Turci cara razumili,
0033 Jedva oni petka dočekaše,
0034 Pak uzeše vina i rakije
0035 I odoše do turskoga sajma.
0036 Kad su Turci k sajmu dolazili,
0037 Al najdoše Kraljevića Marka.
0038 Odma sjedu už’nu užinati,
0039 Zovu k sebi Marka Kraljevića,
0040 Da on ide rujno piti vince.
0041 Prevari se Marko Kraljeviću,
0042 Side s Turcim rujno piti vino.
0043 Čudila se braća i družina,
0044 S kime Marko rujno pije vino.
0045 Ne pije ga braćom ni s družinom,
0046 Već ga pije s Turcim janjičarim.
0047 Turci njemu rujno daju vino,
0048 Al mišaju vino i rakiju.
0049 Kad su Turci Marka opojili,
0050 Nalio se kao mišinica,
0051 Izvali se kao kravetina.
0052 Onda su ga Turci saezali,
0053 Meću na njeg lisičine teške
0054 Od lakata do b’jelih nokata,
0055 A na noge negve do kolina,
0056 Oko vrata alku zakovanu,
0057 Sama alka devet oka teška,
0058 Pa ga voze caru gospodinu.
0059 Kad se Marko malo rastriznio,
0060 Ne more se maknut ni pomaknut
0061 Od onoga gvožđa sakovana.
0062 Dovezli ga caru gospodinu.
0063 Kad je care Marka opazio,
0064 Pa je njemu care besidio:
0065 ”Tu si, kurvo, Marko Kraljeviću!
0066 Već je meni tužba dodijala,
0067 Da ti piješ cveniku vince,
0068 I da nosiš zelene dolame,
0069 I da biješ buzdovanom Turke,
0070 Da ne postiš posta ramazana
0071 I još s bulam po ulicam šetaš.
0072 Kad je Marko cara razumio,
0073 Njemu tijo Marko odgovara:
0074 ”O Bogom ti, care gospodare!
0075 Što ja pijem crveniku vince,
0076 Nisam Ture, da vino ne pijem.
0077 Što ja nosim zelene dolame,
0078 Nisi mi ji ti kopova, care,
0079 Da ji, care, ja nosit ne smidem!
0080 Ja kupova, ja nosio, care!
0081 Što ne postim posta ramazana,
0082 Moja meni vira ne donosi.
0083 Što se s bulam po ulicam šetam,
0084 Vele meni, nego tvojim Turcim,
0085 A što tučem buzdovanom Turke,
0086 I opte cu, care gospodine!
0087 Ako Bogf da i nedilja sveta.”
0088 Kad je care njega razumio,
0089 Pa govori Turcim krajičnicim:
0090 ”Vod’te Marka u tavnu tavnicu,
0091 Neka tavni do prve nedilje,
0092 Onda ćemo njega objesiti
0093 Na Sitnici, na vodici ladnoj.”
0094 Al govori Marko Kraljeviću:
0095 ”Bogom tebi, care gospodare!
0096 Ja imadem dva sina nejaka,
0097 Ma i ljubi skoro dovedenu,
0098 I staricu ostarelu majku,
0099 Daje de meni tinte i papira,
0100 Da ja pišem listak knjige bile,
0101 Ama mojoj ostareloj majci,
0102 Da dovede ljubu Angeliju
0103 I uza nju dva sina nejaka,
0104 Da mi vide, gdi ću poginuti.”
0105 Na to mi se care slakomio,
0106 Da pogubi dva Markova sina,
0107 Da od vraga ne ostane traga!
0108 Dade njemu tinte i papira
0109 I bijelo pero od labuda,
0110 Dade njemu, ujede ga zmija.
0111 Piše Marko listak knjigu bilu,
0112 Ne piše ju ostareloj majci,
0113 Veće piše Janku i Sekuli:
0114 ”O Boga vam, Janko i Sekula!
0115 O netjače, drago dite moje!
0116 Evo su me ufatili Turci
0117 I na viru mene savezali,
0118 Metnuli me u tavnicu tavnu,
0119 Gdi je meni blato do kolina,
0120 A vodica od svilena pasa,
0121 Po vodi se guje čilitaju
0122 A sotone iz zidova niču.
0123 U nedilju, koja prva dojde,
0124 Onda će me Turci obisiti,
0125 Na Sitnici, na vodici ladnoj.
0126 Al nemojte zore zaspavati,
0127 Podranite na ravno Kosovo,
0128 Već do ladne vodice Sitnice,
0129 Ne bi l’ meni glavu skapulali.”
0130 Ode knjiga od ruke do ruke,
0131 A na ruke Janković-Stojana.
0132 Kad je Janko knjigu proučio,
0133 Oborio suzam niz obraze.
0134 Gledao ga Sekul d’jete mlado,
0135 Pak besidi Janković-Stojanu:
0136 ”O ujače, Janković-Stojane!
0137 Otkud knjiga, od koga li grada,
0138 Koga l’ ona zapovida vraga?
0139 I dosad su knjige dolazile,
0140 Ma ji nisi suzam polivao.”
0141 Odgovara Janković-Stojane:
0142 ”Nije knjiga od nijednog grada,
0143 Već je knjiga Marka Kraljevića.
0144 Eto Turci Marka ufatili
0145 I na viru njega savezali,
0146 Bacili ga u tavnicu tavnu,
0147 Da on tavni do prve nedilje,
0148 Onda će ga Turci obisiti,
0149 Na Sitnici, na vodici ladnoj.
0150 Evo piše Kraljevću Marko,
0151 Da dojdemo do vodice Sitnice,
0152 Koja teče međom kraj Kosovoa,
0153 Ne bi l’ njemu skapulali glavu.”
0154 Misli Stojan misli svakojake,
0155 Kako b’ Marku skapulali glavu.
0156 Sve su misli na jednu smislili,
0157 Oni pašu svijetlo oružje,
0158 Na oružje popovske haljine.
0159 Kada dojde prva nediljica,
0160 Uranio Jankovć-Stojane
0161 I š njim d’jete Sekul-netijače.
0162 Podsili su do dva konja vrana,
0163 Pak odoše preko polja ravna
0164 Kano zvizda preko neba sjajna;
0165 I ujdoše u goru zelenu,
0166 Pa mi jašu goricom zelenom.
0167 Kad su bili usred gore crne,
0168 Govorio Janković-Stojane:
0169 ”Sekulica, drago d’jete moje!
0170 Propni de se na jelu zelenu,
0171 Pa pogledaj niz polje Kosovo,
0172 Vode l’ Turci Marka Kraljevića.”
0173 Sekul d’jete ujca poslušao,
0174 Pak izajde jeli u ogranke,
0175 I pogleda na polje Kosovo,
0176 I opazi Turke janjičare,
0177 Gdi ga vode Marka Kraljeivća,
0178 Pak podviknu konda geik riknu:
0179 ”Vode Turci Marka Kraljeivća!”
0180 Viku čuše Marko Kraljeviću
0181 Od svojega Sekul-netijaka,
0182 Ma i zveku od britki sabalja,
0183 Pa on pade u travu zelenu.
0184 A kad pade u travu zelenu,
0185 Nama se je nasmijao Marko.
0186 Opazi ga jedna poturica,
0187 Pak zavika iza svega glasa:
0188 ”Daj der, care, ti pogubi Marka,
0189 Na ništo se nasmijao Marko,
0190 U ništo se poufala kurva.”
0191 Kad je care Ture razumio,
0192 Uze Marka za bijelu ruku,
0193 Pa ga diže iz trave zeklene
0194 I pita ga care gospodine:
0195 ”Na što si se nasmijao, Marko!
0196 U što si se zaufao, Marko?”
0197 Marko caru tijo odgovara:
0198 ”Ne budiali, care gospodine!
0199 Nisam ti se jadan nasmijao,
0200 Niti sam se ništo zaufao,
0201 Već počeo sanak boraviti.
0202 Pusti mene, care gospodine!
0203 A pusti me na travu zelenu.
0204 Pravo ću ti, care, kaživati,
0205 Što ja budem u snu boravio.”
0206 I to care za Boga primio,
0207 Pa ga pušta u travu zelenu.
0208 Ne će Marko da boravi sanka,
0209 Veće čeka Janković-Stojana
0210 I š njim dite Sekul-netijaka.
0211 Doklem dojdu malo bliže njega,
0212 I opet se nasmijao Marko.
0213 Opet spazi jedna poturica,
0214 Pa zavika iza svega glasa,
0215 Ture viče konda konjic višti:
0216 ”Bog te ubio, care gospodine!
0217 Daj de, care, ti pogubi Marka,
0218 I potle će dodijati Marko,
0219 Na ništo se nasmijao Marko,
0220 U ništo se kuga zaufala.”
0221 Kad je care razumio Ture,
0222 Diže Marka iz trave zelene,
0223 Diže njega za desnicu ruku,
0224 Pak je care Marku govorio:
0225 ”Bogom tebi, Kraljeviću Marko,
0226 Na što si se nasmijao Marko!
0227 U što si se poufao, kugo!
0228 Da ćeš svoju skapulati glavu?
0229 Borme ne ćeš, vira ti je moja,
0230 Blizo su ti ta turska višala.”
0231 Odgovara caru gospodinu:
0232 ”Ne budali, care gospodine!
0233 Ja ću tebi pravo kaživati.
0234 Ja sanjao i u snu vidio,
0235 Ja vidio zmiju zavezanu
0236 I oko nje jato golubova.
0237 Doletiše dva orla iz oblaka,
0238 Rastiraše jato golubova,
0239 Odvezaše zmiju zavezanu,
0240 Tiraju ji ko lovac pipliće.”
0241 I to care za Boga ne prima,
0242 Nego vodi marka do višala.
0243 Kad pojdoše malo ponaprida,
0244 Nasmija se Marko Kraljeviću.
0245 Opazi ga care gospodine,
0246 Pa mi pita Marka Kraljevića:
0247 ”Na što si se nasmijao Marko?”
0248 Odgovara Kraljeviću Marko:
0249 ”Ne budali, care gospodine!
0250 A kako se ne bi nasmijao?
0251 Eno vidim do dva kaluđera,
0252 Pusti k meni do dva kaluđera,
0253 Da mi dadu za grije pokoru.
0254 Mnogo grija jesam učinio,
0255 Učinio, a ne ispovidio.
0256 Mnogo vino ja jesam popio,
0257 Ja popio, a ne platio ga.
0258 Mnogu jesam majku rascvilio,
0259 A ljubovcu u crno zavio
0260 I sestricu s bratom rastavio.”
0261 I to care za Boga primio.
0262 Car odmiče silnu vojsku svoju,
0263 K njemu pusti do dva kaluđera.
0264 Nisu oto do dva kaluđera,
0265 Već je oto Janković-Stojane
0266 I netjače Sekulica mladi.
0267 Oni ne će ispovidat Marka,
0268 Nego oni otkivaju Marka.
0269 Sve okovi lako otkovaše,
0270 Al se ne da alka oko vrata.
0271 Al potpazi jedna poturica,
0272 Pak zavika iza svega glasa:
0273 ”Ajme, care, da te Bog ubio!
0274 ¨Nisu ono do dva kaluđera,
0275 Neo j’ ono Janković-Stojane,
0276 I netjače Kraljevića Marka.”
0277 Kad je care razumio riči,
0278 On namiče silnu vojsku svoju,
0279 Da pogubi Janković-Stojana,
0280 Ma i š njime Sekulu mladoga.
0281 Viče Stojko iza svega glasa:
0282 ”Bran’, Sekula, od Turaka Marka,
0283 Doklem starac ja otkujem Marka.”
0284 Lako oni Marka otkovaše,
0285 Prisikoše alku oko vrata
0286 I tri prsta vrata zafatiše.
0287 Za to Marko i ne haja ništa.
0288 Kad se Marko šarca dobavio,
0289 Marko se je šarca prifatio,
0290 Ma i svoje sablje okovane,
0291 Pak potira Turke vitezove.
0292 Tira Marko ko lovac kokoši,
0293 A para ji kano vuče ovce.
0294 Motao ji kano vitar grane,
0295 A siko ji kao kosac travu,
0296 I cara je Marko ufatio.
0297 Od Turaka niko ne ostade,
0298 Samo jedna drevan Turkesina,
0299 Koja j’ došla to čudo gledati,
0300 A kako će bisiti Marka.
0301 I njeg hoće da pogubi Marko,
0302 Ali ne da Janković-Stojane.
0303 Otrpavi ga Carigradu gradu,
0304 A da samo Turci pripoveda,
0305 Kako Turci Marka obisiše.
0306 Pa uzmilju cara gospodina,
0307 Meću njega na Markovo misto,
0308 Gdi je Marku care odredio.
0309 Kada je cara Marko obisio,
0310 Ovako je bio govorio:
0311 ”O Bogom ti, care gospodine!
0312 Gdi je tvoja ljuba sultanija,
0313 Gdi si š njomekafu jutros pio?”
0314 Car ostade viseć na vešalim,
0315 Marko ode dvoru pivajući.
0316 Onda bilo, sad se spominjalo.
