Марко Краљевић и невирна му љуба
Гре у гору Краљевића Марко,
Собом неће друга ни једнога,
Но Јелицу, своју вјереницу.
Кад су били сред горе зелене
Говори јој Марко Краљевића: 5
„Пивај танко љуби моја Јеле,
„Пивај танко, чут’ ми те је драго.“
Оиа му је тихо говорила:
„Пивала би, сунце моје Марко,
„Ал’ ме није научила мајка.“ 10
Опет јој је Марко говорио:
„Запопивај, тер ми разабирај,
„Јер ме тихи санак придобива.“
Она му је млада говорила:
„Пивала би, сунце моје Марко, 15
„Ал’ се бојим Малете хајдука.
„Малета ме у мајке просио,
„Ни’ ме дала мила моја мајка,
„Ни’ ме дала, нит’ ме обећала,
„Нег’ Малети липе фале дала. 20
„Сад се куне Малета хајдуче,
„Да л’ ме стане пољем, али гором,
„Да ће љубит’ моје било лице.“
„Пивај танко љуби, моја љуби,
„Ако изајде Малета хајдуче, 25
„У Малете тридест и три друга,
„Ал’ ја имам тридест и три стриле:
„Устрилићу његову дружину,
„А ш њим ћу се нод боке хватати.“
Када га је млада разумила 30
Запивала танко иза гласа:
„Ди си сада Малета хајдуче?
„У гори је Марко Краљевића
„Собом води Јелу виреницу."
Зачуо је Малета хајдуче 35
И сусрио Марка Краљевића.
Марко устрили његову дружину,
А ш њим се је под боке хватао.
Хрвали се љетњи дан до подне.
Младом Марку биле пине скачу, 40
А Малети биле и крваве.
А кад види Малета хајдуче
Да он Марку одолит’ не може,
Говорио љуби Маркуловој:
„Помоз’ за ме, љуби Маркулова, 45
„Помоз’ за ме, помога’ бог за те,
„Ја ћу ти бит’ бољи него Марко,
„Нећеш за мном у горе шетати,
„До подне ћеш у свили спавати,
„По подневу у злату шетати.“ 50
Привари се љуби Маркулова,
Привари се, уједе је змија,
За Малету иде да помогне.
Кад то види Марко Краљевића
Малети је главу одсикао. 55
Она иде да ће бигајући,
А он јој је јунак говорио:
„Не бигај ми, моја вјеренице,
„Јер да си ми јучер убигнула
„Вира моја, данас би те стига’.“ 60
Па је ружи но гори зеленој.
Онако се свакој догодило,
Која воли туђина јунака
Него свога виреника драга.
