Marko Kraljević i nevirna mu ljuba
Gre u goru Kraljevića Marko,
Sobom neće druga ni jednoga,
No Jelicu, svoju vjerenicu.
Kad su bili sred gore zelene
Govori joj Marko Kraljevića: 5
„Pivaj tanko ljubi moja Jele,
„Pivaj tanko, čut’ mi te je drago.“
Oia mu je tiho govorila:
„Pivala bi, sunce moje Marko,
„Al’ me nije naučila majka.“ 10
Opet joj je Marko govorio:
„Zapopivaj, ter mi razabiraj,
„Jer me tihi sanak pridobiva.“
Ona mu je mlada govorila:
„Pivala bi, sunce moje Marko, 15
„Al’ se bojim Malete hajduka.
„Maleta me u majke prosio,
„Ni’ me dala mila moja majka,
„Ni’ me dala, nit’ me obećala,
„Neg’ Maleti lipe fale dala. 20
„Sad se kune Maleta hajduče,
„Da l’ me stane poljem, ali gorom,
„Da će ljubit’ moje bilo lice.“
„Pivaj tanko ljubi, moja ljubi,
„Ako izajde Maleta hajduče, 25
„U Malete tridest i tri druga,
„Al’ ja imam tridest i tri strile:
„Ustriliću njegovu družinu,
„A š njim ću se nod boke hvatati.“
Kada ga je mlada razumila 30
Zapivala tanko iza glasa:
„Di si sada Maleta hajduče?
„U gori je Marko Kraljevića
„Sobom vodi Jelu virenicu."
Začuo je Maleta hajduče 35
I susrio Marka Kraljevića.
Marko ustrili njegovu družinu,
A š njim se je pod boke hvatao.
Hrvali se ljetnji dan do podne.
Mladom Marku bile pine skaču, 40
A Maleti bile i krvave.
A kad vidi Maleta hajduče
Da on Marku odolit’ ne može,
Govorio ljubi Markulovoj:
„Pomoz’ za me, ljubi Markulova, 45
„Pomoz’ za me, pomoga’ bog za te,
„Ja ću ti bit’ bolji nego Marko,
„Nećeš za mnom u gore šetati,
„Do podne ćeš u svili spavati,
„Po podnevu u zlatu šetati.“ 50
Privari se ljubi Markulova,
Privari se, ujede je zmija,
Za Maletu ide da pomogne.
Kad to vidi Marko Kraljevića
Maleti je glavu odsikao. 55
Ona ide da će bigajući,
A on joj je junak govorio:
„Ne bigaj mi, moja vjerenice,
„Jer da si mi jučer ubignula
„Vira moja, danas bi te stiga’.“ 60
Pa je ruži no gori zelenoj.
Onako se svakoj dogodilo,
Koja voli tuđina junaka
Nego svoga virenika draga.
