Марко Краљевић и змија шестоперка
Рано рани Краљевићу Марко,
Рано рани у неђељу младу,
Нит с' умио, нит Богу молио,
Нит је ишо у преб'јелу цркву,
Већ он иде у лов у планину,
Не би л' каква лова уловио,
Или срну, ил' кошуту б'јелу,
Ил' јелена, поносито звјере!
Кад је дошо насред горе равне,
насред горе огањ ватра гори,
А из огња нешто Марка виче:
"Ој, јуначе, Краљевићу Марко,
Избави ме из огњене ватре!"
Трже Марко сабљу од појаса,
Па ју тура у огњану ватру,
Ал, из ватре змија шаровита,
Па се Марку око сабље мота!
Неће змија у зелену траву,
Већ се вата Марку око паса,
И од паса у груди јуначке,
Да б' му живо срце ишчупала!
Цикну, врисну Краљевићу Марко,
Па он зове своју милу мајку:
"Избави ме, моја мила мајко,
Змија ми се око паса свила!"
"Не излазим, мој једини сине,
Макар мајка не имала Марка!"
Цикну, врисну Краљевићу Марко,
Па дозива своју милу сеју:
"Избави ме, моља сејо мила,
Змија ми се око паса свила!"
Ал' говори јединица сеја:
"Не излазим, мој једини бајо,
Макар сеја бају не имала!"
Цикну, врисну Краљевићу Марко,
И он зове своју вјерну љубу:
"Изађи ми, моја вјерна љубо,
Избави ме змије шаровите,
Змија ми се око паса свила!"
Излазила љуба Анђелија,
Излазила, па је говорила:
"Ој, Бога ти, змијо шаровита,
Одмотај се од мог Марка паса,
Па ти ајде мени у њедарца!"
Проговара змија шаровита:
"Ој, јуначе, Краљевићу Марко,
Да ти не би твоје вјерне љубе,
Ја би' тебе данас киндисала,
И живо ти срце ишчупала,
Јер ја н'јесам змија шаровита,
Већ ја јесам неђељица млада,
Не би више ти ловак ловио,
Нит би тр'о неђељицу младу!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
