Marko Kraljević i zmija šestoperka
Rano rani Kraljeviću Marko,
Rano rani u neđelju mladu,
Nit s' umio, nit Bogu molio,
Nit je išo u preb'jelu crkvu,
Već on ide u lov u planinu,
Ne bi l' kakva lova ulovio,
Ili srnu, il' košutu b'jelu,
Il' jelena, ponosito zvjere!
Kad je došo nasred gore ravne,
nasred gore oganj vatra gori,
A iz ognja nešto Marka viče:
"Oj, junače, Kraljeviću Marko,
Izbavi me iz ognjene vatre!"
Trže Marko sablju od pojasa,
Pa ju tura u ognjanu vatru,
Al, iz vatre zmija šarovita,
Pa se Marku oko sablje mota!
Neće zmija u zelenu travu,
Već se vata Marku oko pasa,
I od pasa u grudi junačke,
Da b' mu živo srce iščupala!
Ciknu, vrisnu Kraljeviću Marko,
Pa on zove svoju milu majku:
"Izbavi me, moja mila majko,
Zmija mi se oko pasa svila!"
"Ne izlazim, moj jedini sine,
Makar majka ne imala Marka!"
Ciknu, vrisnu Kraljeviću Marko,
Pa doziva svoju milu seju:
"Izbavi me, molja sejo mila,
Zmija mi se oko pasa svila!"
Al' govori jedinica seja:
"Ne izlazim, moj jedini bajo,
Makar seja baju ne imala!"
Ciknu, vrisnu Kraljeviću Marko,
I on zove svoju vjernu ljubu:
"Izađi mi, moja vjerna ljubo,
Izbavi me zmije šarovite,
Zmija mi se oko pasa svila!"
Izlazila ljuba Anđelija,
Izlazila, pa je govorila:
"Oj, Boga ti, zmijo šarovita,
Odmotaj se od mog Marka pasa,
Pa ti ajde meni u njedarca!"
Progovara zmija šarovita:
"Oj, junače, Kraljeviću Marko,
Da ti ne bi tvoje vjerne ljube,
Ja bi' tebe danas kindisala,
I živo ti srce iščupala,
Jer ja n'jesam zmija šarovita,
Već ja jesam neđeljica mlada,
Ne bi više ti lovak lovio,
Nit bi tr'o neđeljicu mladu!"
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
