Марка Краљевића пита мајка, јели се кад препануо
Пита мајка Краљевића Марка:
„О, мој сине Краљевићу Марко!
„Еси ли се икад препануо?"
Вели мајци Краљевићу Марко:
„Богме н'јесам мила моја мајко! 5
„Него једном мила моја мајко,
„Кад пођошмо кроз гору зелену
„Ја и Реља, Милош Обилићу
„И нађошмо ope тицу малу:
„Десно му је осјечено крило 10
„И лијево осјекошмо мајко.
„Поредом га сва три подизашмо:
„Реља диже и на раме врже,
„Милош диже до свилена паса,
„А ја једва до кољена кајко. 15
„Кад пођосмо мало напредније,
„Ми нађошмо камену пивницу,
„У пивници млађену дјевојку.
„Божију јој помоћ називашмо:
„„Божја помоћ, гиздава дјевојко!"" 20
„„Да сте здраво троје дјеце младе!""
„Она пије вина рујанога;
„Ал не пије, чим се пије вино;
„Но га пије чашом од барила.
„Нами пружи једну чашу вина: 25
„Сва три пишмо чаше не изпишмо,
„Повратишмо чашу гиздaвoј дјевојки.
„Она ј' онда чашу напунила,
„У душку је чашу изпразнила.
„Те ми пита троје дјеце младе: 30
„„Бога ј' вами троје дјеце младе!
„„'Есте-л' иђе чули, а виђели,
„„За јунака Краљевића Марка.
„„Веће има три године дана,
„„Да ја чекам Краљевића Марка. 35
„„Ја га чека, па га не дочека.
„„Он се гласи на гласу делија,
„„Да се, вели, ни казат' не смије.
„„А ја 'есам млађена дјевојка,
„„Да ја видим тога мегданџију; 40
„„Који б' са мном д'јелио мегдана!""
„Ту се сва три мила моја мајко,
„Ту се сва три криво богу клешмо;
„Да ми н'jecмо чули ни виђели,
„Тог јунака Краљевићя Марка; 45
„А ја главок Краљевићу Марко.
„Кад пођошмо мало напредније
„Кори мене баш Реља и Милош:
„„Богом брате Краљевићу Марко!
„„Ти се гласиш на гласу делија 50
„„Данас за те изгубишмо душу
„„A све криво кунући се за те!""
„Кад то чуо Краљевићу Марко:
„Плану Марко како ватра жива,
„Те се врати трагом узнатраге, 55
„Те он гледа преварит' дјевојку,
„Да ј' удари перним буздованом.
„Превари је Краљевићу Марко:
„Удари је перним буздованом;
„Ал се она ту почеша само, 60
„Канда је њу ту бува ујела.
„Тада сам се препануо - мајко!
„Онда сам се казивао мајко,
„Да ја 'есам Краљевићу Марко.
Ваташмо се у плећи јуначке, 65
„Pвашмо се од јутра до подне,
„Б'јеле пјене на уста тргоше;
„Али мени б'jеле и крваве.
„Тада мајко 'вако запомога:
„Посестримо, из облака вило! 70
„Саде мени ти одкупи главу;
„Јербо оћу изгубити главу!
„Ал бесједи из облака вила:
„„'Есам ли ти говорила Марко,
„„Да брез мене на мегдан не идеш, 75
„„Баш на мегдан у неђењу свету?""
„Још је мени говорила вила:
„„Побратиме, Краљевићу Марко!
„„Маши-де се ножа чакораша;
„„Па ударај дјевојку ниже паса, 80
„„Ниже паса, баш ђе неда гласа!“
„Како сам је лако ударио,
„На двије је поле учинио
„Кад ли у њој три срця јуначка:
„Једно срце заморило било; 85
„А друго се само разиграло;
„Треће боја није опазило;
„Око њега змија шаровита.
„Да с' тревила змија пробудити
„Била би ме одма усмртила. 90
„Јер је змија мени бесједила:
„„Моли бога, Краљевићу Марко!
„„Ђе се н'јесам санком разабрала,
„„Била би те одма усмртила.
„Кад је доша' Реља и Милошу, 95
„Да помогу, моја мајко, мени;
„Већ сам 'есам мила моја мајко!..
„И одошмо здраво и весело
„Уза ону горицу зелену,
„Пјевајући и попјевајући 100
„И играјућ' добре коње своје.“
