Marka Kraljevića pita majka, jeli se kad prepanuo

* * *


Marka Kraljevića pita majka, jeli se kad prepanuo

Pita majka Kraljevića Marka:
„O, moj sine Kraljeviću Marko!
„Esi li se ikad prepanuo?"
Veli majci Kraljeviću Marko:
„Bogme n'jesam mila moja majko! 5
„Nego jednom mila moja majko,
„Kad pođošmo kroz goru zelenu
„Ja i Relja, Miloš Obiliću
„I nađošmo ope ticu malu:
„Desno mu je osječeno krilo 10
„I lijevo osjekošmo majko.
„Poredom ga sva tri podizašmo:
„Relja diže i na rame vrže,
„Miloš diže do svilena pasa,
„A ja jedva do koljena kajko. 15
„Kad pođosmo malo naprednije,
„Mi nađošmo kamenu pivnicu,
„U pivnici mlađenu djevojku.
„Božiju joj pomoć nazivašmo:
„„Božja pomoć, gizdava djevojko!"" 20
„„Da ste zdravo troje djece mlade!""
„Ona pije vina rujanoga;
„Al ne pije, čim se pije vino;
„No ga pije čašom od barila.
„Nami pruži jednu čašu vina: 25
„Sva tri pišmo čaše ne izpišmo,
„Povratišmo čašu gizdavoj djevojki.
„Ona j' onda čašu napunila,
„U dušku je čašu izpraznila.
„Te mi pita troje djece mlade: 30
„„Boga j' vami troje djece mlade!
„„'Este-l' iđe čuli, a viđeli,
„„Za junaka Kraljevića Marka.
„„Veće ima tri godine dana,
„„Da ja čekam Kraljevića Marka. 35
„„Ja ga čeka, pa ga ne dočeka.
„„On se glasi na glasu delija,
„„Da se, veli, ni kazat' ne smije.
„„A ja 'esam mlađena djevojka,
„„Da ja vidim toga megdandžiju; 40
„„Koji b' sa mnom d'jelio megdana!""
„Tu se sva tri mila moja majko,
„Tu se sva tri krivo bogu klešmo;
„Da mi n'jecmo čuli ni viđeli,
„Tog junaka Kraljevićя Marka; 45
„A ja glavok Kraljeviću Marko.
„Kad pođošmo malo naprednije
„Kori mene baš Relja i Miloš:
„„Bogom brate Kraljeviću Marko!
„„Ti se glasiš na glasu delija 50
„„Danas za te izgubišmo dušu
„„A sve krivo kunući se za te!""
„Kad to čuo Kraljeviću Marko:
„Planu Marko kako vatra živa,
„Te se vrati tragom uznatrage, 55
„Te on gleda prevarit' djevojku,
„Da j' udari pernim buzdovanom.
„Prevari je Kraljeviću Marko:
„Udari je pernim buzdovanom;
„Al se ona tu počeša samo, 60
„Kanda je nju tu buva ujela.
„Tada sam se prepanuo - majko!
„Onda sam se kazivao majko,
„Da ja 'esam Kraljeviću Marko.
Vatašmo se u pleći junačke, 65
„Pvašmo se od jutra do podne,
„B'jele pjene na usta trgoše;
„Ali meni b'jele i krvave.
„Tada majko 'vako zapomoga:
„Posestrimo, iz oblaka vilo! 70
„Sade meni ti odkupi glavu;
„Jerbo oću izgubiti glavu!
„Al besjedi iz oblaka vila:
„„'Esam li ti govorila Marko,
„„Da brez mene na megdan ne ideš, 75
„„Baš na megdan u neđenju svetu?""
„Još je meni govorila vila:
„„Pobratime, Kraljeviću Marko!
„„Maši-de se noža čakoraša;
„„Pa udaraj djevojku niže pasa, 80
„„Niže pasa, baš đe neda glasa!“
„Kako sam je lako udario,
„Na dvije je pole učinio
„Kad li u njoj tri srcя junačka:
„Jedno srce zamorilo bilo; 85
„A drugo se samo razigralo;
„Treće boja nije opazilo;
„Oko njega zmija šarovita.
„Da s' trevila zmija probuditi
„Bila bi me odma usmrtila. 90
„Jer je zmija meni besjedila:
„„Moli boga, Kraljeviću Marko!
„„Đe se n'jesam sankom razabrala,
„„Bila bi te odma usmrtila.
„Kad je doša' Relja i Milošu, 95
„Da pomogu, moja majko, meni;
„Već sam 'esam mila moja majko!..
„I odošmo zdravo i veselo
„Uza onu goricu zelenu,
„Pjevajući i popjevajući 100
„I igrajuć' dobre konje svoje.“


Reference

Izvor

  • Srpske narodne pjesme, skupio po bivšoj Gornjoj Krajini i za štampu priredio Manojlo Kordunaš, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, Novi Sad, 1891., str. 148-151.