Манастир Рмањ[1]
Санак снио игумане Васо,
Санак снио, Анђела видио,
И Анђел му вако бесједио:
„Јадна главо игумане Васо!
„Турци ће ти цркву поробити,
„Поробити, па и попалити;
„Калуђере на ватру бацати;
„С тобом Васо ватру потпаљиват'.
„Чини Васо, што је теби драго,
„Не дај душе, а мртвац си живи." -
Кад те гласе разумио Васо,
Он повика браћу калуђере
Па је њима виђење казива:
„„Анђел ми је на сан долазио,
„„И вако је мени бесједио:
Јадна главо, игумане Васо,
Турци ће ти цркву поробити,
Поробити, па и попалити,
Калуђере на ватру бацати,
С тобом Васо ватру потпаљиват'.
Чини Васо што је теби драго,
Не дај душе а мртвац си живи.
„„Што речете ја ћу учинити.
„„Анђео ме остави на вази
„„Нит' ми рече: „Прими муке Васо,“
„„Нит' ми рече: „Бјежи гори Васо,"
„„Јадна ј' душа у жива мртваца...
„„Ви говорте, браћо и дружино,
„„Рецте брже... турски хат већ рже!
„„Турчии не зна за наше молитве...
„„Свијет ће рећи: „Камо вам чудеса?“
„„Него чујте, браћо и дружино!
„„Моја ј' мука... а ваша је воља.""
Старци блиједе, игумана гледе,
Измеђ' себе ријеч превалише:
„Није шала турска касапница!
„Хо, на ватри и дрво процврљи,
„Камо-л неће ђе крв жива тече,
„А књига нас наша научила:
„Свако „диханије“ Бога хвали...
„О игумне, оче начелниче,
„Ово ј' Анђел теби поручио,
„И стара је ријеч останула,
„Петрајиљ је наше дуговање:
(„Па о врату боље, нег' орасту.“)
„Већ чу-ли нас, оче игумане!
„Купи своје, а зови што ј' твоје,
„(А народ ће тебе послушати!)
„И бјежимо што нас више може,
„Да бјежимо западноме мору.
„Збјег подигни у гори зеленој,
„А од збјега вав'јек Турчин бјега!“
Па што рекли оно учинили.
Народ дигли, Уну пребродили;
У зелену гору пребјегоше
Без мантије, и без камилавке. -
У то Турци манастиру стигли!
Халакнуше цркву изробише,
Изробише па и запалише;
Још у ватру своје пушке пале
Подвикују: „Јолдаш! гори кале..."
Жуте-паша на Вакуп је саша,
На брежина утабори војску,
На брежина више Добросела.
Па се Турци рахат учинили,
Преварила жежена ракија,
Па поспала пјана Турадија.
Бел из горе удрише јунаци!
Ударила зорна Србадија
Са сви страна Срби бију Турке,
Неко ножем ... неко зуби коље...
Од турака мало ко остаде,
Од Србаља мало ко погибе.
И ту паша са табором оста,
Нити нађе већ вакупског моста. -
Весело се Срби повратили,
И манастир Рмањ осветили.
Тада било сад се созли њало:
„Оста Лика без турски силника!“
Руше Срби куле и мунаре,
И подижу цркве и олтаре;
Поновили што је опаљено...
Очистили што је огарено...
Дигли опет света манастира
Калуђерма цркву даровали.
Говорио игумане Васо:
„Вала Богу, вала јединоме!
„Грешан јесам, и смрт ме већ не ће -
„Ја увриједи Анђела Божјега. -
„Глава једна као и ниједна!
„Више крава више млијека дава,
„Више људи аман боље суди!!"
Не знам више, нити перо пише.
Од мен' пјесма, а од Бога здравље!
Ко ме чуо Бог га веселио,
Веселио - од зла уклонио,
Од зла дуга и невјерна друга. -
Нема пјесме без пуна плоскуња,
Ни љубави без лијепе ћевојке,
Hнт' слободе без крвави гаћа.
-
Јадна Лико, што си дочекала?
Да те Босна с кукурузи рани.
-
Костајницо, гњездо соколово,
У тебя се соколови легу.
-
Костајницо ни село ни варош,
Већ се пушиш, канда крушке сушиш.
