Отворите главни мени
Манастир
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


МАНАСТИР


Измеђ грања у планини
Звонара се диже стара,
Без крова је — разједена —
Тешка старост њу обара.

Још се виде празни двори,
Кроз собе им ветар свира:
То је лепа успомена
Старог српског манастира.

Ту је била слава, што је
Прогуташе дани кобни,
Ту живеше претци наши
Часни, свети, преподобни.

Још имамо лепих слика
Од њихова труда, рада,
Кад'јоницу — пуну плода
Из оожијег вииограда.

А данас их нема више,
Па нам туга срце дира
Што умреше крај толиких
Силних, српских манастира.




НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 50

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 57-58. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.