Manastir

Manastir
Pisac: Milorad Popović Šapčanin

* * *

MANASTIR

Izmeđ granja u planini
Zvonara se diže stara,
Bez krova je — razjedena —
Teška starost nju obara.

Još se vide prazni dvori,
Kroz sobe im vetar svira:
To je lepa uspomena
Starog srpskog manastira.

Tu je bila slava, što je
Progutaše dani kobni,
Tu živeše pretci naši
Časni, sveti, prepodobni.

Još imamo lepih slika
Od njihova truda, rada,
Kad'jonicu — punu ploda
Iz Božijeg vinograda.

A danas ih nema više,
Pa nam tuga srce dira
Što umreše kraj tolikih
Silnih, srpskih manastira.

Napomene

Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 50

Izvori

Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 57-58. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.