Мало их је...

Мало их је...  (1894)  Писац: Стеван Бешевић

Немојте ми рећи људи,
Да сам песимиста,
Што у млогој пјесми мојој
Чиста суза блиста.

Зар би хтјели данас см’јеха
Сатире и шале?...
Кад се црне облачине
На нас узвитлале!

У пороку црних зала,
Људи траже сласти,
Брат на брата хајку диже
Да га упропасти.

Хај,... гдје јекне глас очаја,
Сатрвених нада,...
... Вражи кикот одговара:
„Нека га, нек пада!”

Шта сте људи?!... Мрска дјеца
Злоборадна б’јеса?...
... Или лутке налицкане
Од крви и мјеса?!

У мамилу на све справни,
Гдје подлости треба,
... Ненаситном јурнут жељом
Грабљива јастреба.

Камен-срце неће дрхтнут’
С братскога пораза,...
А врлина?... човјечанство?...
— Гола то је „фраза!”

Данас борац,... сутра ништа,
Данас кремен,... сутра мама,
... Танки прутић кога вјетар
И најмањи вије... слама.

Нема данас постојања,
Ни вјечита тврда дуба,
стискам чело, стрепећ’ мислим:
Има л’ правих родољуба?!

Родољуба има доста,
— Та Срба је на хиљаде!
... Ал’ кол’ко је међу њима
Што за род и мр’јети знаде?!

Што на братску сузу ганут,
Сузом одговара,
Од милоште брата тјеши,
Њедра му отвара?

Мало их је!... Ал’ када би
Братска мржња пала,
... И сложена браћа једно
Коло заиграла:

*

Ускрсла би срећа, слава
Из давнога гроба;
Доста пјесмо!... Вај, умукни,...
... Доћ’ ће и то доба!

Спљет.

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 14–15, стр. 209.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Бешевић, умро 1942, пре 82 године.