Лукава чобанка
Шену жела Сенија дјевојка,
Ваздан жела, снопље не везала;
Кад је било око подне дана,
Ал' говори Сенија дјевојка:
„Тко би моје снопље повезао, 5
Дала бих му лице обљубити.“
Она мисли да нитко не слуша;
То слушао чобан од оваца.
Чобан дође па снопље повеза:
„Дај, дјевојко, да обљубим лице.“ 10
„Иди мени водице донеси,
Онда 'ш моје обљубити лице.“
Кад је њојзи водице донио:
„Дај, дјевојко, да обљубим лице.“
„Ид' отале, млади чобанине! 15
Ако с' моје снопље повезао,
Твоје стадо по мом стрњу пасло;
Ако с' мени водице донио,
Ти си са мном заједно попио —
Нећеш мога обљубити лица!" 20
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
