* * *


Лукава чобанка

Шену жела Сенија дјевојка,
Ваздан жела, снопље не везала;
Кад је било око подне дана,
Ал' говори Сенија дјевојка:
„Тко би моје снопље повезао, 5
Дала бих му лице обљубити.“
Она мисли да нитко не слуша;
То слушао чобан од оваца.
Чобан дође па снопље повеза:
„Дај, дјевојко, да обљубим лице.“ 10
„Иди мени водице донеси,
Онда 'ш моје обљубити лице.“
Кад је њојзи водице донио:
„Дај, дјевојко, да обљубим лице.“
„Ид' отале, млади чобанине! 15
Ако с' моје снопље повезао,
Твоје стадо по мом стрњу пасло;
Ако с' мени водице донио,
Ти си са мном заједно попио —
Нећеш мога обљубити лица!" 20

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, III, 10. XII 1868, 34, 803.
  • Српске народие песме, бр. 64, [скупљене] по Славонији из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанте: НСП, бр. 96; СНП I, бр. 253; Рајковић, бр. 173.

Референце

Извор

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 129-130.
  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 104-105.