Лијена цура сељачка
Лијена цура та не тка,
Ал’ по селу добро зја;
Говорити добро знаде
Како друге слабо раде.
Има добар слух и вид, 5
Ал’ изгуби срам и стид
Јер све знаде ко што има,
Само посла се не прима.
Знаде ко се с киме љуби
И по селу о том труби. 10
Код мајке јој ниш не фали,
Неваљалством још се хвали:
„Кад је моја мама прела,
А ја боме нијесам хтјела.
Када тата на ме вика; 15
Мене брани моја стрика;
И мама ме некад брани,
Ипак посље загалами
Па љутито мени каже:
„Шта ће с тобом бити, враже? 20
Вриједне цуре се удају
И просаца дост’ имају;
Мојој вријеме да се уда,
Нит је рува, нит је куда.
Ко ће узет’ врага лијена, 25
Што ће коме лијена жена:
Да је држи на паради
И да јадник за њу ради?
Нема таквих, сама кажи,
Зато ни’кав те не тражи.“ 30
Па ме онда прстом гура:
„Преди, ћери, ти си цура!
Ради нешто, бог ти не да!
Видиш да те село гледа.
Остаћеш ми цура стара, 35
Па ће требат’ пуно пара;
А због новца ко се жени,
Нема среће, тешко мени!“
Када мама тако јаса,
Видим и ја лоша гласа, 40
Ал’ јој кажем: „Ћути, мама!
Удаћу се ако ’ш нама!
Дај ми краву и два вола,
Удаћу се ја и гола.
Немам свиле ни одијела, 45
Ал’ сам лијепа и дебела.
У селу су цуре многе,
Ал’ немају ’ваке ноге.
Морам признат’, није шала;
Радо би’ се ја удала. 50
Често мислим о дечкима,
То сигурно знаде мама.
По ноћи се сва узбудим,
Хоћу скоро да полудим
Јер ми ђаво нешто збори, 55
А у мени ватра гори;
Слабо спавам још од лани,
И тако ми теку дани;
Као да ме буве кољу,
Сама спават’ немам вољу; 60
То никако да ме прође:
Удаћу се који дође!
Нек је гори него и ја,
Ипак би ме мало грија’,
У мраку ми нешто шапко; 65
И под плахтом мало драпно;
Бацила би! ово бреме,
Брже би ми текло време.
То ја немам коме рећи,
Тако терет још је већи. 70
Обзирем се јадна свуда,
Неко мисли да сам луда.
Морам мами рећи гласно
Нека ћути јер је касно;
Док сам млађа крај ње била, 75
Што ме раду ниј’ учила.
Хранила ме и мазила
Да јој будем као вила;
Мјесто мене је радила
Да ме не би умарала. 80
Ја научи тако млада
Лијепо живит’ и без рада.
Мила нано, сад је тако,
То с’ не м’јења више лако.
Сад ми тражи мужа траљу 85
Кој’ не тражи жену ткаљу,
Него мираз који лови:
Оде крава и волови!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
