Лихварка/39

ЧИН III

ПОЈАВА VI

ПОЈАВА VI
(Ставре са тамбурашима долази.)

СТАВРЕ (подиже палицу): Стојте! као да сам видио некога, гдје се шуља овуда. Тако, сад сви у ред. Не, не, тако! (Ређа их.) До бијеса, моја бурад знају за бољи ред, него ви. Треба да стојите за мном у реду, како би мене прво примјетила. Сад је добро! А сад пазите, ми смо пред кућом моје вјеренице, коју ћу сјутра прстеновати. Ја ћу дакле да пјевам, али јесте чули? Главу ћу разбити ономе, ко се усуди, да ме у пјевању претрчи. Тако ми ове тољаге, ја се не шалим, јер заљубљен човјек кадар је русвај да учини. Разумијете ли!
ПРВИ ТАМБУРАШ: Разумијемо!
СТАВРЕ: Па онда, ако се ја случајно загрцнем или ме започне гушити кашаљ, а ви онда надајте дреку уз тамбуре, па ме надвичите.
ПРВИ ТАМБУРАШ: И то ће бити, али за то морате платити, јер смо се само за пјевање погађали, а ваш кашаљ нијесмо у обзир узимали.
СТАВРЕ: Ама то није кашаљ, то је само сипња. Ето ту (показује палцем на грло), ту ме дави, кад почнем да пјевам.
ПРВИ ТАМБУРАШ: Сипња или кашаљ, свеједно!
СТАВРЕ: Проклета тамбура! Добро дакле, даћу вам осим плате још и по литрић оне љуте шумадинке, а сад пазите, ја ћу да пјевам. (Меће прст на уста као кад мисли.) Шта да пјевам? (Цитира.)

Ах мјесече среброзрачни
Зашт’ ме б’једног остављаш?
За што твоје, ах, љубимче
За облаке сакриваш?

До ђавола! То баш ни нашто не личи; него ово:

Сјајан мјесец иза горе
Ево нам се указује!
Не чекајмо овдје зоре,
Веће да се путује!
Ти Бурјаме, седлај коња
И спјешимо гдје гору,
Гору двори блудна сина,
Ах, тамо је и драгиња!

Ова је пјесма и лијепа и поучитељна, њу ћу дакле (диже палицу у вис и пјева):

Сјајан мјесец иза горе
Ево нам се указ... (Закашље се.)
Тамбураши (прихвате)... ује!

Не чекајмо овдје зоре,
Веће да се путује!

СТАВРЕ (запуши уши): Пи! како се деру! Та умукните једаред! (Тамбураши ућуте.)
СТАВРЕ: Ето некога! То сте ми ви учинили. Оно је патрола! Ох, ох, шта учиних сад? Да ме затворе! Па мој глас, моја радња? Ставре, луди Ставре, да ти се дјеца смију! Бјежмо.
(Из Савићкине куће чује се лак врисак.)
ПРВИ ТАМБУРАШ: Чујете л’, неко је вриснуо у овој кући.
СТАВРЕ: Шта ће то рећи? Боже! та оно се витлају некакве сјенке по соби гђе Савићке. То су лопови. Хајдмо за патролу! Вичите патролу!
СВИ (трчећи у сокак): Патрола! Патрола! (Оду.)
(Глас Антонијев споља.) Павле! хеј, Павле.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.