Лисица и мајмун
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Чешвороножна живошиња сакупи се да избере себи поглавара, и oдсуде да ко се од њих покаже најпаметнији и искуснији, ономе да даду началство. Онда мајмун, толико је својим играњем, окретањем и скакањем све проче у удивљеније привео, да сви јединодушно реку да је он достојан примити жезал прављенија. Лисица је томе весма негодовала, но шта ће једна парама толикима? Онда ућути, а како негде упази парче меса у шкрипцу, довеуе ту мајмуна и каже му да је она нашла то сокровиште, но да га не сме узети будући да по закону то владјетељу принадлежи. „Имаш право, мудра лисицо”: одговори, пак потрчи да гa узме, и ухвати се у жељезо. „Играј caд”, — рече му лисица посмејавајући му се. „Памет требује а не окретање оном ко хоће многима да влада и управља.”

Наравоученије

Ове лисичине речи довољно доказују што ова басна хоће.

Извори

уреди
  • Антологија српске књижевности [1]


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.