Лисица и купина

←Лисица и мајмун

Лисица и купина Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић

Лисица и крокодил→

Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.

Лисица прелазећи преко плота поклизне, и за не пасти ухвати се за купину, раздере и окрвави све шапке о купинино трње. „Чемерна ми |твоја помоћ”, — почне се тужити на купину, — „боље би ми било да сам пала него што сам од тебе помоћи искала. Мени кукавној! Како си ме осакатила!”

„Ко ти је крив?“ одговори купина. „Ко ти се рече за ме хватати и од мене помоћи искати, кад ти добро знаш како ја помажем?”

Наравоученије

Добро треба гледати од кога ко помоћ иште и благодјејаније чека. Овде лепо приличествује и она басна која каже да је коњ пре био свободан, пак се завади с јеленом о једну ливаду, и за изгнати јелена зовне човека на помоћ, дâ себи метути узду и на се узјахати: и тако истера јелена, али остане за вавек роб човеку.

Многи инатећи се за једну ствар, хајде у процес, пак се затру. Боље је кад што и изгубити него увредити добра пријатеља и од добра комшије учинити себи зложелатеља. Која полза с срамотом што придобити и зло име заслужити? Тешка је ствар туђе благодјејаније, али се не може иначе у општеству живити; ми другима ваља да помажемо колико можемо, и у потреби од других помоћи да иштемо. Узајамио сам што кому, а он ми је вратио и захвалио, што хоћу од њега више? Али бих ја хтео да он потом све по мојеј ћуди живи, и за мој атар да лаже; ако ли неће, а он је неблагодаран. Нипошто! Ја сам неправедан који од њега изискујем што он не може или му не пристоји. Данас сам ти учинио добро, а сутра си ми неблагодаран, но у такој вешти гди правда и чест изискује да си ми неблагодаран, — поштен си човек, не бој се! Ако ли те ја неблагодарним наричем, ја сам зао и неправедан, сљедователно и недостојан твоје благодарности. Зато опет пофторавам: да добро ваља гледати од кога се помоћ и благодјејаније иште. Преблажен они човек који сваки | дан добро твори само зато што себе пред богом дужна к тому чувствује, не престаје благодарећи вечному Творцу што га је у состојаније положио да то може чинити, и находи пребогато награжденије у внутрењем своје совјести свидјетелству да је исполнио чесна и богољубива чловека дужност.

Извори

• Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.