Лисистрата/21
| ←ŠESTA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан PETI ČIN - SEDMA POJAVA |
LISISTRATA
Kad srećno sve se svrši,
ove žene tu, o Lakonci, povedite,
(Atinjanima) a one vi!
Kraj svake žene njezin neka stane muž,
do muža žena, pa svi u čast bozima
za uspeh poigrajmo, te se čuvajmo
da nikad više ne grešimo ponovo!
(Gosti se podele na dve skupine)
HOR ATINSKI
Vodi kolo, i Harite zovi,
i pozovi još i Artemidu
i brata joj, kolovođu,
dobrog boga Peana, i Nisijca,
kome oči među Menadama,
plamte, gore!
I još Diva s ognjenom sa strelom
i ženu mu prečasnu, blaženu.
I demone ko verne svedoke,
koji neće nikad smetnut s uma
plemeniti ugovor o miru
što ga stvori boginja Kipranka,
Alalala! Ijuju, Peane!
Podignite noge! Iju, iju!
Iju, iju ‐ kao pobednici!
Iju, iju! Iju, iju!
LISISTRATA
O Lakonče, o novome novu
zapevaj mi pesmu!
HOR LAKONSKI
Tajget‐goru ostavi mi dragu,
amo svani, Muzo Lakonko,
slavi boga u Amikli slavnog
i Atenu u Mjedenoj kući,
i junačke Tindaride.
Kraj Eurote što konje igraju!
Hitaj brzo,
doleti mi lakim kroko.m
da mi Spartu proslavimo,
ona voli kola božja
i topote hitrih nogu.
Devojke joj kao omad
kraj Eurote
hitro trče i nogama
lako, sitno skakuću i vezu.
A kosa im lelija se
ko u Bakha kada tirsom mašu
A kolo im vodi
čista, lijepa šći Ledina.
Skupi kosu, i nogom i rukom
ko košuta kakva vitlaj!
Pljeskom ruku igru bodri
i boginju slavi Mjednodomku,
uzvišenu junakinju,
svepobjednicu!
