Лисистрата/14
| ←PRVA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан ČETVRTI ČIN - DRUGA POJAVA |
PRVA POJAVA→ |
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Ni sa kojom zverkom no sa ženom
nije teži boj, nit je oganj tako nit je panter
besan ijedan.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
To ti znadeš, ali opet, rđo,
sa mnom ratuješ,
a ja verna mogla bih ti biti
prijateljica?
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Ja nikada neču na sve žene prestat mrziti!
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Kako ti se svidi, ali tebi
neću dati sad go da budeš tako. Gledaj kako
smešan stojiš tu!
tdem tebi, ja ću ti navući
ovu košulju. (Oblače ih)
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Neka znade Dive, vi to loše
ne učiniste ‐ Al' u gnevu ljutom i ja onda
skinuh košulju.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Tako opet ličiš na muškarca,
nisi smešan već;
da me nisi vređo, ja bih zver tu
što se nahodi
u tvom oku, veće uhvatila
pa je istrgla.
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
To me, dakle, grizlo, jelo, ona
sitna bubica. Izvadi je i pokaži mi je
kad je izvadiš! U oku me ona, bogova mi,
davno grize već!
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Učiniću, ma koliko ti mi
čovek bio ljut.
Kakva, Dive, to komarca imaš,
ko čudovište!
Ne vidiš li? Nije l’ to komarac
iz Trikorita?
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Saš ti hvala, Diva mi! Već davno
on mi rije tu ko da bunar kopa, ‐ izvađen je,
suze ronim sad.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Al' ću ja ih otrt, ma i bio
čovek rđaković i poljubiću te ‐
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
Nemoj!
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Hteo il' ne hteo! (Ljube starce)
HOROVOĐA MUŠKOG HORA
U nedođin idite! Vi samo znate laskati,
baš je pravilna i nije loša stara ona reč:
Niti s tima nesrećama niti bez tih nesreća.
HOROVOĐA ŽENSKOG HORA
Sad nov savez sklapam s tobom: odsad više
nikada nit ću kakvo zlo učinit nit ga od vas
trpeti, združimo se sada i u slozi pesmu začnimo!
(Ujedinjuju se i svrstavaju)
PRVA POLOVINA ŽENSKOG HORA
Strofa
Sad se, ljudi, ne spremamo
da ma o kom građaninu
štogod ružno izreknemo,
nego ćemo dobro svugde
i zboriti i tvoriti.
Dosta nam je sad i ove
bede što nas pritiskuje.
Nek muškarac kaže svaki
i nek svaka rekne žena:
treba l' novca kome od vas,
il' dve il' tri mine srebra? ‐
Novca ima izobila,
naše vreće pune su ga.
Svane l' jednom danak mira,
ko bi od nas uzo danas,
nikad više što je uzo
neće trebat on da vrati.
DRUGA POLOVINA ŽENSKOG HORA
Antistrofa
Sad želimo pogostiti
goste neke Karišćane,
ljude krasne i valjane.
U nas kaše još imade,
a ima još i praseta, ‐
njega zaklah da se mesa
mlada, dobra najedete.
Danas, dakle, dođite mi,
al' ne kasno, nego rano,
čim se lepo okupate, ‐
i vi ko i deca vaša.
U mom domu osvanite,
ali nikog ne pitajte,
samo pravo ulazite,
ko u svoj dom da idete,
i to hrabro, jer će biti
vrata moja zatvorena.
(Dolaze lakonski poslanici)
