Лисистрата/13
| ←PETA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан ČETVRTI ČIN - PRVA POJAVA |
DRUGA POJAVA→ |
GLASNIK
Đe, kažite mi, gradsko vijeće atinsko,
đe odbor? Rad bih nešto novo kazati.
SAVETNIK
A ko si? Jesi l’ čovek ili Konisal?
GLASNIK
Ta glasnik ja sam, momče, ‐ neka znade
bog, iz Sparte stigoh amo da se gradi mir.
SAVETNIK
Pa zato s kopljem pud pazuhom dolaziš?
GLASNIK
Ej, ja bar, vala, ne!
SAVETNIK
A kud se okrećeš?
Šta pomeraš ogrtač? Il' te boli ud
od puta tvoga?
GLASNIK
Kastora mi, čovek taj budali!
SAVETNIK
Šta se nakostreši, grdinjo?
GLASNIK
E, vala, ja ne? Nemoj duše griješiti!
SAVETNIK
A šta to imaš?
GLASNIK
Ćulu nosim lakonsku.
SAVETNIK
E, i ja ovde imam ćulu lakonsku,
Al' meni ‐ znam već sve ‐ govori istinu!
U Sparti kakve su vam sada prilike?
GLASNIK
Sav Lakedemon stoji, saveznici svi
ko koplja stoje, a Pelenu tražimo ‐
SAVETNIK
A otkud zlo to na vas tako udari?
Od Pana?
GLASNIK
Ne, no poče, mislim, Lampita,
a za njom pođoše ti druge žene sve
u Sparti, pa se složno dogovoriše
i ljude odbiše od svoje rabote.
SAVETNIK
Pa kako ste?
GLASNIK
E, naopako: Pognuti
po gradu vučemo se ko lučonoše,
a žene se ne dadu ma ni pipnuti,
sve dokle složno, baš jednoglasno,
ne učinimo mir sa cijelom Heladom.
SAVETNIK
Ta ženska zavera po krajevima svim
raširila se: sada jasno vidim sve.
Al’ hitaj, brže javi, neka ovamo
sa punom moći poslanike pošalju!
A ja ću veću reći da izabere
poslanje svoje: ćulu tu pokazaću.
(Uzme palicu s pismom)
GLASNIK
Ja letim, sve si, vala, reko najbolje! (Oba odu)
