Лахан/10
4.
ДВОРОСЛУЖИТЕЉ, пређашњи.
КОНСТАНТИН: Писмо, које сам ти дао поради Преслава, да се уништи.
ДВОРОСЛУЖИТЕЉ: Заповест је високог ти царства већ извршена и Преслав је већ пуштен.
КОНСТАНТИН (поћути): Нека се опет ухвати и погуби.
ДВОРОСЛУЖИТЕЉ: О, светли царе . . .
КОНСТАНТИН (плане): Хоћеш и ти? Напоље и одмах да се заповест испуни!
ДВОРОСЛУЖИТЕЉ (за себе): О, жено, жено! (Одлази).
КОНСТАНТИН (клоне на миндерлук): Ево ти испуни' жељу. Ова жртва гореће ми док сам жив на срцу.
МАРИЈА: Беспримерна је благост твојега срца.
КОНСТАНТИН: Не, не; судбина ме је гвозденим зубма очепала и дави не само здравље, него и сваку тишину духа ми. Имаш ли и ти какав зуб, Марија? Та стисни, да прсне једанпут ово срце у прсима!
МАРИЈА: А зашто огорчаваш то добро твоје срце? Хоћеш да убијеш и себе и нас?
КОНСТАНТИН (исправи се): Нека прође и то. Трпео сам доста, трпећу и од сад. Тешки су облаци, Марице, који ми душу обузимају, али ћу их сносити као човек.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|