Ланци/5

ЧИН ПРВИ

Појава пета

ПОЈАВА ПЕТА

СТЕВАН и СОФИЈА

СТЕВАН (тегли се): Хај, хај... е иде време. (Зева.)
СОФИЈА: Задржаваш га ту. Што га не пошаљеш и сам у башту, кад је Загорка тамо?
СТЕВАН: Као да се од јуче знамо.
СОФИЈА: Па ако. Видиш ли да је у последње време нешто хладнији. Треба с њим пазити.
СТЕВАН: А и ти треба да меоставиш мало насамо с њим. Треба уграбити прилику. Можда би он и хтео, али неће кад си ту ти. (Узима новине са стола.) Часовник избија четири часа.
СОФИЈА: Гле, четири. Кад пре? Сад ће и госпа Ђурђевићка доћи: рекла је, у четири.
СТЕВАН: Е, онда идем ја да прочитам новине, па ћу после доћи. Нећу да изгледа баш као да сам је чекао.
СОФИЈА: Добро.
СТЕВАН: Доћи ћу после пола сата. Дотле ћете се ваљда ви жене наразговарати.
СОФИЈА: Није, него дођи сутра. Ако имаш што са женом, а ти дођи раније.
СТЕВАН: Де, де, де. Знам ја како треба. С таквим женама човек мора поиздаље... Треба ту и Иван да се нађе. Где је он?
СОФИЈА (покаже десно): У својој соби. Остави га; рекао је да га до четири сата не дирамо.
СТЕВАН: Опет се завукао у собу! Ах, то дете! Ето, сад је четири! Кад ће он доћи к свету? Ух, ала је дрвен- декаст! Није могуће да сам и ја био такав кад сам био млад.
СОФИЈА (смеје се): Дабоме. Па зар бих ја онда пошла за тебе?
СТЕВАН: Де, де. Ма ’ни шалу. (Оде на десна врата.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.