Лако ли је бог ћевојци дао,
која нема себи господара
док не свеже руке код олтара;
а кад свеже руке код олтара,
онда има себи господара 5
и сјећа се свога ђевовања,
ђевовања, златног царовања,
и слободе што је уживала,
и милоште и мајчина крила
ради драгог што је оставила. 10
Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 37.
