◄   12 Дејство второ 2   ►
ДЈЕЈСТВО ВТОРО
1.

МАРКО ступи, мало затим ЈЕЛИЦА


МАРКО: Хм! То ми је врло чудно! да свашта зна, да је тако учтив, паметан... чудо заиста! (Јелици, која долази.) Како ти се допада тај барон, Јелице?

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, канда га је нека цауберин родила! Усред Беча нема њему равна!

МАРКО: Он ми се види мудра глава бити.

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, тај вам зна кур правити! Тај зна приповедати: како је у Мадриду био, какво је тамо сунце, какви су у Месецу балови; тај вам зна млого романа! А француски говори као да се у

Паризу родио.

МАРКО: Бре, мани се Париза, већ како ти зна ово место, канда је одрастао код нас. Па онда, и ону девојку... Хм! Хм? Мени је зачудо.

ЈЕЛИЦА: Он је био у Бечу осам месеци; такви су сви по горњим местима; само што је он њи све претеко, јер је био и у Мадриду. Шта ми није приповедао! Можете ли веровати, љубезни татице, да море

гори?

МАРКО: Како би море горело, кад је оно вода?

ЈЕЛИЦА: А, видите, у Мадриду, каже барон, да је сопственим очима гледао како је велика ватра била. О том су, каже, све француске и шпанске новине говориле.

МАРКО: Чудо велико. Кад би хотео код нас остати, волио би него богзна шта.

ЈЕЛИЦА: О, татице! Он ако и остане, неће из другог узрока него због мене.

МАРКО: Гледај ти ње! Моја ћерко, он је барон.

ЈЕЛИЦА: Знам ја јошт и како је Месечну краљицу одбацио; али зато сам га ја опчинила као цауберин у цауберпаласту.

МАРКО: Шта ти бунцаш о Месечној краљици? Каква Месечна краљица?

ЈЕЛИЦА: Зар ви не знате да је он у Месецу био?

МАРКО: Е, видио ћурку, пак хтео да јој пришије магарца.

ЈЕЛИЦА: Зацело, татице; има једна машина на којој се иде.

МАРКО: Но, комедије; и то да чујем!

ЈЕЛИЦА: Ту је барон отворио с царицом бал, која се после заљубила у њега, и отровала се што није хтео да је узме.

МАРКО: Па у Месецу зар има људи?

ЈЕЛИЦА: То сам и ја читала; само нисам знала да имају краљице. Барон жали њену судбину, али опет каже да би овде радије живио, и то због мене.

МАРКО: А милујеш ти њега?

ЈЕЛИЦА: О, татице, није могла Геновева већма љубити него ја њега!

МАРКО: Ето ти!

ЈЕЛИЦА: А како не би кад је лепши него Аполо, као што Коцебу пише; а видила сам сама кесу дуката у њега. При том име „милостива госпоја бароница“... О, татице, ви не можете ово емфиндовати. Да

сте само један дан били у Бечу!

МАРКО: А милује ли он тебе?

ЈЕЛИЦА: Ја сам њега мојом лепотом тако опчинила као Сикхарда Геновева.

МАРКО: Врашка девојко, и с тим твојим књигама!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.