◄   12 Dejstvo vtoro 2   ►
DJEJSTVO VTORO
1.

MARKO stupi, malo zatim JELICA


MARKO: Hm! To mi je vrlo čudno! da svašta zna, da je tako učtiv, pametan... čudo zaista! (Jelici, koja dolazi.) Kako ti se dopada taj baron, Jelice?

JELICA: Ah, tatice, kanda ga je neka cauberin rodila! Usred Beča nema njemu ravna!

MARKO: On mi se vidi mudra glava biti.

JELICA: Ah, tatice, taj vam zna kur praviti! Taj zna pripovedati: kako je u Madridu bio, kakvo je tamo sunce, kakvi su u Mesecu balovi; taj vam zna mlogo romana! A francuski govori kao da se u

Parizu rodio.

MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas. Pa onda, i onu devojku... Hm! Hm? Meni je začudo.

JELICA: On je bio u Beču osam meseci; takvi su svi po gornjim mestima; samo što je on nji sve preteko, jer je bio i u Madridu. Šta mi nije pripovedao! Možete li verovati, ljubezni tatice, da more

gori?

MARKO: Kako bi more gorelo, kad je ono voda?

JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila. O tom su, kaže, sve francuske i španske novine govorile.

MARKO: Čudo veliko. Kad bi hoteo kod nas ostati, volio bi nego bogzna šta.

JELICA: O, tatice! On ako i ostane, neće iz drugog uzroka nego zbog mene.

MARKO: Gledaj ti nje! Moja ćerko, on je baron.

JELICA: Znam ja jošt i kako je Mesečnu kraljicu odbacio; ali zato sam ga ja opčinila kao cauberin u cauberpalastu.

MARKO: Šta ti buncaš o Mesečnoj kraljici? Kakva Mesečna kraljica?

JELICA: Zar vi ne znate da je on u Mesecu bio?

MARKO: E, vidio ćurku, pak hteo da joj prišije magarca.

JELICA: Zacelo, tatice; ima jedna mašina na kojoj se ide.

MARKO: No, komedije; i to da čujem!

JELICA: Tu je baron otvorio s caricom bal, koja se posle zaljubila u njega, i otrovala se što nije hteo da je uzme.

MARKO: Pa u Mesecu zar ima ljudi?

JELICA: To sam i ja čitala; samo nisam znala da imaju kraljice. Baron žali njenu sudbinu, ali opet kaže da bi ovde radije živio, i to zbog mene.

MARKO: A miluješ ti njega?

JELICA: O, tatice, nije mogla Genoveva većma ljubiti nego ja njega!

MARKO: Eto ti!

JELICA: A kako ne bi kad je lepši nego Apolo, kao što Kocebu piše; a vidila sam sama kesu dukata u njega. Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“... O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati. Da

ste samo jedan dan bili u Beču!

MARKO: A miluje li on tebe?

JELICA: Ja sam njega mojom lepotom tako opčinila kao Sikharda Genoveva.

MARKO: Vraška devojko, i s tim tvojim knjigama!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.