Књажевска прокламација од 22. августа 1872.
ПРОКЛАМАЦИЈА
Дано у Београду, 10-ог Августа, 1872-ге године.
МОМЕ ДРАГОМЕ НАРОДУ.
Срби! Кад сам пре четири године, још млад и нејак, на престо српски ступио, Јас сам разумео оно опште одушевљење, којим сте ме предусрели, као израз вашег поштовања према спомену Мојих славних предака и према њиховим заслугама за Србију. Одгајан одонда у малолетству вашом преданошћу и вашим родољубљем, Ја испуњавам данас пријатну дужност, ијављујући своју владалачку благодарност народним представницима, народној и редовној војсци, свештенству, чиновништву и васцелом народу, који је у тешким тренутцима прихватио и подигао млади огранак Обреновића. Нарочито се осећам захвалан према оним одличним и родољубивим мужевима, који су, позвани поверењем народним, као Намесници Књажевског достојанства, о Моме развитку свесрдно бригу водили, који су Ми брижљиво очували и утврдили престо, и предали Ми земљу напредну и задовољну. Браћо! За оволику преданост вашу к Мени и племену Моме, Ја вам се не могу за сада боље одужити, но задајући вам на данашњи дан свечано своју књажевску реч, да ће Ми најглавнија брига бити та, да да будем достојан наследник престола Обреновића и верно следујем народним мислима Мога великог претходника, незаборављеног књаза Михаила. Нека би његов узвишени дух вазда над нама лебдио , да нам, као звезда преходница, указује пута к сјајној будућности српској. Оцењујући благодети Народног Устава, који у договору између Велике Народне Скупштине и Мога Намесништва утврђен и проглашен, Ја се радујем, што могу започети владу књажевску као уставни владалац. Нека нам свима буде заједничка дужност, да свето држимо ову основу народних установа, која нам даје јемства за даљи развитак њихов. Овим великим актом народним отворен Ми је пут, да у договору са Народном Скупштином могу посветити сву своју бригу унапређивању свестраног напретка земаљског. И ако није незнатан напредак, који је учинила наша млада кнежевина у свакоме обзиру, остаје нам ипак много тешких задатака да решимо, па да спокојно можемо оставити продужење свога дела у продужење своме потомству. Државни званичници нарочито су позвани, да Ми, сваки по своме положају, олакшавају савлађивати овако многобројне и тешке задатке. Утврђујући их овим у њиховим званијима и чиновима, Ја им препоручујем, да наставе савесно вршити службу, која им је ради среће народне поверена. Но сав наш труд не би био довољан без потпоре свеколикога народа. Зато вас све позивам, Срби! да ми притечете у помоћ оним родољубљем, којим сте се свагда одликовали. Показујући се као народ од реда у свима, па и најтежим приликама, поштујући законе и власти земаљске, висте Србији на далеко стекли уважења. Старајмо се да то уважење,не само неповредиво одржимо, но будимо суревњиви, да га још и умножимо. Грешно би било, да изгубимо и најмању тековину наших отаца, а мало поносно, да сами ништа не привредимо. Останите дакле и даље на томе спасоносном путу, и имајте поверрења у дела свога Књаза,који је тврдо наумио, да се сав посвети срећи вашој, па ће Провиђење небеско наградити наше родољубиве труде, а наша мила отачбина заузеће наскоро у реду напредних земаља оно место, на које јој дају права многобројне врлине народа Српског. |
 |
КРАЗ СРПСКИ
Извори
уреди- Српске новине, бр. 95 од четвтка 10. августа 1872.