Knjaževska proklamacija od 22. avgusta 1872.
PROKLAMACIJA
Dano u Beogradu, 10-og Avgusta, 1872-ge godine.
MOME DRAGOME NARODU.
Srbi! Kad sam pre četiri godine, još mlad i nejak, na presto srpski stupio, Jas sam razumeo ono opšte oduševljenje, kojim ste me predusreli, kao izraz vašeg poštovanja prema spomenu Mojih slavnih predaka i prema njihovim zaslugama za Srbiju. Odgajan odonda u maloletstvu vašom predanošću i vašim rodoljubljem, Ja ispunjavam danas prijatnu dužnost, ijavljujući svoju vladalačku blagodarnost narodnim predstavnicima, narodnoj i redovnoj vojsci, sveštenstvu, činovništvu i vascelom narodu, koji je u teškim trenutcima prihvatio i podigao mladi ogranak Obrenovića. Naročito se osećam zahvalan prema onim odličnim i rodoljubivim muževima, koji su, pozvani poverenjem narodnim, kao Namesnici Knjaževskog dostojanstva, o Mome razvitku svesrdno brigu vodili, koji su Mi brižljivo očuvali i utvrdili presto, i predali Mi zemlju naprednu i zadovoljnu. Braćo! Za ovoliku predanost vašu k Meni i plemenu Mome, Ja vam se ne mogu za sada bolje odužiti, no zadajući vam na današnji dan svečano svoju knjaževsku reč, da će Mi najglavnija briga biti ta, da da budem dostojan naslednik prestola Obrenovića i verno sledujem narodnim mislima Moga velikog prethodnika, nezaboravljenog knjaza Mihaila. Neka bi njegov uzvišeni duh vazda nad nama lebdio , da nam, kao zvezda prehodnica, ukazuje puta k sjajnoj budućnosti srpskoj. Ocenjujući blagodeti Narodnog Ustava, koji u dogovoru između Velike Narodne Skupštine i Moga Namesništva utvrđen i proglašen, Ja se radujem, što mogu započeti vladu knjaževsku kao ustavni vladalac. Neka nam svima bude zajednička dužnost, da sveto držimo ovu osnovu narodnih ustanova, koja nam daje jemstva za dalji razvitak njihov. Ovim velikim aktom narodnim otvoren Mi je put, da u dogovoru sa Narodnom Skupštinom mogu posvetiti svu svoju brigu unapređivanju svestranog napretka zemaljskog. I ako nije neznatan napredak, koji je učinila naša mlada kneževina u svakome obziru, ostaje nam ipak mnogo teških zadataka da rešimo, pa da spokojno možemo ostaviti produženje svoga dela u produženje svome potomstvu. Državni zvaničnici naročito su pozvani, da Mi, svaki po svome položaju, olakšavaju savlađivati ovako mnogobrojne i teške zadatke. Utvrđujući ih ovim u njihovim zvanijima i činovima, Ja im preporučujem, da nastave savesno vršiti službu, koja im je radi sreće narodne poverena. No sav naš trud ne bi bio dovoljan bez potpore svekolikoga naroda. Zato vas sve pozivam, Srbi! da mi pritečete u pomoć onim rodoljubljem, kojim ste se svagda odlikovali. Pokazujući se kao narod od reda u svima, pa i najtežim prilikama, poštujući zakone i vlasti zemaljske, viste Srbiji na daleko stekli uvaženja. Starajmo se da to uvaženje,ne samo nepovredivo održimo, no budimo surevnjivi, da ga još i umnožimo. Grešno bi bilo, da izgubimo i najmanju tekovinu naših otaca, a malo ponosno, da sami ništa ne privredimo. Ostanite dakle i dalje na tome spasonosnom putu, i imajte poverrenja u dela svoga Knjaza,koji je tvrdo naumio, da se sav posveti sreći vašoj, pa će Proviđenje nebesko nagraditi naše rodoljubive trude, a naša mila otačbina zauzeće naskoro u redu naprednih zemalja ono mesto, na koje joj daju prava mnogobrojne vrline naroda Srpskog. |
 |
KRAZ SRPSKI
Izvori
uredi- Srpske novine, br. 95 od četvtka 10. avgusta 1872.