Кућа, камен и клак

Кућа, камен и клак

     Хвалила се кућа: дивна ти сам, лијепа ли сам, тврдали ти сам! Да мене није, што би свијет на овоме дуњалуку? — Проговори камен: а да ти није мене, би ли било тебе? Чује клак, па обојицу наружи, говорећи: ками би вас било и тврдо и лијепо, да није мене и да вас ја не држим мојом снагом. Заплаче се из дувара пржина и рече: јазук вам било! Буд ли мене сиротну и ситну затрпасте у дувар, те ја држим и камен и клак и сву јапију, како се не стидите и мене уз вас не похвалите?

РеференцеУреди

ИзворУреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 194.