Крвни мир/5
ПОЈАВА V
СТОЈАН (сам): Е, није фајде, баш ваља!... Ваљаду јој саме очи Цариграда, а да и не говорим о образима па о коси, па о њедрима ... (Весело.) Их, та болан да оздравиш само кад се примакнеш њојзи... Није то него би баш помахнитао без ње ... Ако је сваког јутра не видим, не могу ни да сједим, ни да радим, ни да стојим, ни да ходам ... А кад је ’вако видим, па кад ј'ош ш њоме проговорим, е, чини ми се да сам виши и од цара и од владике и од мутесарифа и... и од свега свијета. Баш ћу вала да говорим стрики да ми свадба буде брже, јер се ово ’вако не може чекат’... Додијало богме, па то је. (Чују се гласови из куће.) Аха, ево и нашијех ... Сад треба да се иђе на радњу.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|