Крвни мир/10
X ПОЈАВА
СТЕВАН, СТОЈАН, МИРКО
СТЕВАН (погледа на небо, скиде капу и прекрсти се): Фала богу, ово ће се све лијепо свршит’ ... А мислио сам, да неће проћ’ без крви... Хај, хај, ама знам ја, да ме бог није заборавио. (Полахко приђе Стојану, који је једнак био као и у почетку и удари га по рамену.) Стојане!
СТОЈАН (дигне главу): Шта је?
СТЕВАН: Јеси ли све чуо?
СТОЈАН: Чуо сам.
СТЕВАН: Е сад се не бој! Све ће се сада на добро окренут’... Помирићемо се лијепо, па ће све бит’ ко и прије.
СТОЈАН (устаје и пољуби га у руку): Фала ти к’о рођеном оцу. (Приступи Мирку, који је све забринуто слушао.) Мирко! Све ће добро бит’! Сад не треба да се ничега бојимо! (Весео истрча из собе.)
СТЕВАН: Ето видиш! Знао сам ја, да ће га то развеселит’... Да не би овако, шћаше момак лијепо да помахнита.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|