Крвави престо/2
| ◄ Појава прва | Друга појава | Појава трећа ► |
Друга појава
Први и други стражар (доћу с копљима и стану пред двокрилна врата)
ПРВИ СТРАЖАР:
Окај ми се ћорава посла, па ради, као што ти се заповеда.
ДРУГИ СТРАЖАР:
Та ја нисам рекао ни речи, па шта ми бунцаш?
ПРВИ СТРАЖАР:
Баш с'тога те и опомињем на дужност, што ниси ништа рекао. Да си што рекао: знало би се, мислиш ли овако, ил' онако; но пошто си ћутао, може се мислити и једно и друго.
ДРУГИ СТРАЖАР:
И опет ти кажем, да ме се прођеш, јер боме, лако може бити, да ћу огледати ово копље, да л' је краће, него' што је дубок трбух твој. Ја не знам шта је шала.
ПРВИ СТРАЖАР:
Копље? И шала? А како се то слаже?
ДРУГИ СТРАЖАР:
К'о нос ти с трбухом. Нос, к'о врапчије јаје, а трбух к'о точак у коли.
ПРВИ СТРАЖАР:
Да сам ја у твојој кожи, не бих овде стражарио, већ бих дао половину ногу својих каквом старцу под закуп, па бих се ипак са зечеви мерио.
ДРУГИ СТРАЖАР:
А длта изврћеш? Ти си о мојој верности повео реч, а ту си далеко од мене.
ПРВИ СТРАЖАР:
Као бундева од лозе.
ДРУГИ СТРАЖАР:
Није! Већ као магарац од седла.
ПРВИ СТРАЖАР:
Па добро. Ти дакле магарац, а ја седло. Није ми ни тако криво.
ДРУГИ СТРАЖАР:
Удри о земљу с том тиквом, што је на рамени носиш, та из ње увек празан ветар дува, као из циганских мехова!
ПРВИ СТРАЖАР:
Шта? Зар се ти збиља срдиш?
ДРУГИ СТРАЖАР:
Презирем те!
|