Krvavi presto/2
| ◄ Појава прва | Druga pojava | Појава трећа ► |
Druga pojava
Prvi i drugi stražar (doću s kopljima i stanu pred dvokrilna vrata)
PRVI STRAŽAR:
Okaj mi se ćorava posla, pa radi, kao što ti se zapoveda.
DRUGI STRAŽAR:
Ta ja nisam rekao ni reči, pa šta mi buncaš?
PRVI STRAŽAR:
Baš s'toga te i opominjem na dužnost, što nisi ništa rekao. Da si što rekao: znalo bi se, misliš li ovako, il' onako; no pošto si ćutao, može se misliti i jedno i drugo.
DRUGI STRAŽAR:
I opet ti kažem, da me se prođeš, jer bome, lako može biti, da ću ogledati ovo koplje, da l' je kraće, nego' što je dubok trbuh tvoj. Ja ne znam šta je šala.
PRVI STRAŽAR:
Koplje? I šala? A kako se to slaže?
DRUGI STRAŽAR:
K'o nos ti s trbuhom. Nos, k'o vrapčije jaje, a trbuh k'o točak u koli.
PRVI STRAŽAR:
Da sam ja u tvojoj koži, ne bih ovde stražario, već bih dao polovinu nogu svojih kakvom starcu pod zakup, pa bih se ipak sa zečevi merio.
DRUGI STRAŽAR:
A dlta izvrćeš? Ti si o mojoj vernosti poveo reč, a tu si daleko od mene.
PRVI STRAŽAR:
Kao bundeva od loze.
DRUGI STRAŽAR:
Nije! Već kao magarac od sedla.
PRVI STRAŽAR:
Pa dobro. Ti dakle magarac, a ja sedlo. Nije mi ni tako krivo.
DRUGI STRAŽAR:
Udri o zemlju s tom tikvom, što je na rameni nosiš, ta iz nje uvek prazan vetar duva, kao iz ciganskih mehova!
PRVI STRAŽAR:
Šta? Zar se ti zbilja srdiš?
DRUGI STRAŽAR:
Prezirem te!
|