Краљ Вукашин/30
ПОЈАВА III
С Никшом улазе два војника, носећи простирке.
НИКША:
Овдје развиј простирку за краља,
А ти тамо за краљева брата.
Ка’ у двору неће им бит’ меко,
Али опет мекше него нама. (Отиде.)
1. ВОЈНИК:
Ту простирку не бих зам’јенио
Красним сагом шго г’ упљачках данас.
2. ВОЈНИК:
Двије сабље мени западоше
Све камењем драгим искићене.
1. ВОЈНИК:
Од очи их војводиних чувај.
2. ВОЈНИК:
И њему ће ваљ’да доста бити;
Шатор му је пљачком сав заваљен.
1. ВОЈНИК:
Свима тако. Големо се благо
У Турака нашло.
2. ВОЈНИК:
Мора га се и још доста наћи.
Још једнако наши обилазе
Њихов табор и којешта вуку,
Не марећи за краљеву гозбу
Ни за одмор. — Де, свршујмо брже,
Док нијесу и шатре развукли.
1. ВОЈНИК:
До ђавола! Куд нае штитоноша
Баш сад наш’о за оваки пос’о?
Један шатор још добити морам.
2. ВОЈНИК:
И ја, ако боље што не нађем.
1. ВОЈНИК:
Само један тричав саг! по Богу,
То је са свим мало. Буде ли се
Све разн’јело, кога првог сретем,
Од тога ћу отети што било,
Ма и главу разбити му знао.
2. ВОЈНИК:
Ја сам готов.
1. ВОЈНИК:
И ја ево. Хајд’мо. (Одлазе)
НИКША:
Свак у пљачци ил’ у п’јанци! Кад би
Од куд Турчин сад јурнуо на нас,
Сатрљо би нас; али је далеко.
Већ се деспот с Вукашином враћа.
Ув’јек уза њ! Неће ли краљ никад
Сам ноћити под шатором овим?
|