Kralj Vukašin/30
POJAVA III
S Nikšom ulaze dva vojnika, noseći prostirke.
NIKŠA:
Ovdje razvij prostirku za kralja,
A ti tamo za kraljeva brata.
Ka’ u dvoru neće im bit’ meko,
Ali opet mekše nego nama. (Otide.)
1. VOJNIK:
Tu prostirku ne bih zam’jenio
Krasnim sagom šgo g’ upljačkah danas.
2. VOJNIK:
Dvije sablje meni zapadoše
Sve kamenjem dragim iskićene.
1. VOJNIK:
Od oči ih vojvodinih čuvaj.
2. VOJNIK:
I njemu će valj’da dosta biti;
Šator mu je pljačkom sav zavaljen.
1. VOJNIK:
Svima tako. Golemo se blago
U Turaka našlo.
2. VOJNIK:
Mora ga se i još dosta naći.
Još jednako naši obilaze
Njihov tabor i koješta vuku,
Ne mareći za kraljevu gozbu
Ni za odmor. — De, svršujmo brže,
Dok nijesu i šatre razvukli.
1. VOJNIK:
Do đavola! Kud nae štitonoša
Baš sad naš’o za ovaki pos’o?
Jedan šator još dobiti moram.
2. VOJNIK:
I ja, ako bolje što ne nađem.
1. VOJNIK:
Samo jedan tričav sag! po Bogu,
To je sa svim malo. Bude li se
Sve razn’jelo, koga prvog sretem,
Od toga ću oteti što bilo,
Ma i glavu razbiti mu znao.
2. VOJNIK:
Ja sam gotov.
1. VOJNIK:
I ja evo. Hajd’mo. (Odlaze)
NIKŠA:
Svak u pljačci il’ u p’janci! Kad bi
Od kud Turčin sad jurnuo na nas,
Satrljo bi nas; ali je daleko.
Već se despot s Vukašinom vraća.
Uv’jek uza nj! Neće li kralj nikad
Sam noćiti pod šatorom ovim?
|