Краљ Вукашин/13

ЧИН ДРУГИ

ПОЈАВА VIII

ПОЈАВА VIII
Јелена, па Видоје и Голубан с војницима.

ЈЕЛЕНА:
Коњаници, примиче се неко.
1. КОЊАНИК:
Биће, госпо, наша ноћна сгража.
ЈЕЛЕНА:
Упитајте ипак.
1. КОЊАНИК:
Стојте; ко сте?
ЈЕЛЕНА:
Нити стају, нит’ одвјета дају!
1. КОЊАНИК:
Отојте, велим.
ЈЕЛЕНА:
Брже амо коња.
ВИДОЈЕ:
На оружје, људи. Ко да живе?
ГОЛУБАН:
Цар Вукашин.
ВИДОЈЕ:
Смрт тим лупежима!
(Чује се борба).
ЈЕЛЕНА (збуњена иде по позорници):
Зла издајства!... не видим мог коња...
Моћи ћу им измаћи у мраку
И овако. На ову ћу страну...
Ох! и отуд други примичу се...
Пропала сам!
ВИДОЈЕ (са сабљом у руци):
Бјеж’, царице моја;
Тешко рањен бранит’ те не могу.
(Пада; долази Голубан са својима).
ЈЕЛЕНА:
Безбожници, натраг. (вади нож).
ГОЛУБАН:
Св’јетла госпо,
Предај нам се; твојој дичној глави
Нит’ погиба, нит’ бешчашће какво
Од нас пр’јети.
ЈЕЛЕНА:
О лупежи ноћни,
Вама да се предам? с каквим правом
За примирја ви пређосте амо?
ГОЛУБАН:
Залуду је свако противљење.
(Он приступа царици; она га удара ножем).
ЈЕЛЕНА:
Натраг, натраг.
ВИДОЈЕ (подупире се на руку):
Не дирајте у њу;
Љуто ће је сам Бог осветити.
ГОЛУБАН:
У мишицу ранила ме ножем;
Окруж'те је.
ЈЕЛЕНА:
У Струму ћу прије
Но у крвне Вукашину руке.
ГОЛУБАН:
Доиста се бацила у воду!
3а њоме се брже загњурите...
Ви остали скочите у чамце
Да ј’ из њиних прихватите рука.
ЈЕД. ВОЈН. (изнутра):
Извукох је, ал’ је пренемогла.
ГОЛУБАН:
Ништа за то; ет’ и мене одмах,
Па на другу похитајмо страну.
(Скаче у чамац).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.