Краљ Вукашин/07

ЧИН ДРУГИ

ПОЈАВА II

ПОЈАВА II
Горњи. Улазе: Угљеша, Дејан, Дијак, Гојко, Срећко и Голубан.

ВУКАШИН:
Сви сте сада; сјед’мо на договор. —
За брегове већ залази сунце,
А са њим је и примирју конац.
Послах опет кнезу Римљанина
Да извиди на чем остајемо.
Ну кад отуд још га нема, ваљ’да
До сутра се ни вратити неће.
С каквкм ће се пак вратити гласом,
То не знамо; на на сваки случај
Треба нам се спремити још ноћас.
ДИЈАК:
Римљанин ти преко мене јавља,
Да су тамо в’јешћу подунавском
Сви духови управ’ поражени,
Те се миру лакше приклањају.
Он се нада да ће с добрим гласом
Скоро натраг доћи; а сад вели
На оружје да не устајемо;
Јер докле год у кнежевом стану
Он борави, траје и примирје.
ГОЈКО:
Он би мог’о дуго боравити,
А примирја ми нећемо дужег;
Сад Прилипском војском поткрепљени
Ударимо на Лазара снажно
Прије нег’ му Богданова стигне.
Та је близу; чекат’ не смијемо.
СРЕЋКО:
Можда за то Лазар и окл’јева;
Не дајмо се и сад преварити.
ВУКАШИН:
А шта мисле Дејан и Угљеша?
ДЕЈАН:
Ја од мира више очекујем
Нег’ од рата, па за то и мислим
Да одвише с овим не наглимо,
Кад је добра прилика за онај.
Пусти попа да покушај сврши.
УГЉЕША:
Нагло нећу, а не смијем споро.
Преданимо сутра још на миру,
Преко сутра да мач отпашемо,
Ил’ на ново тргнемо из коре.
ВУКАШИН:
Тај пут средњи најдражи је мени,
Ипак ћу му нешто изм’јенити.
Из Прилипа добивена помоћ,
И губитак красног Подунавља
Јамачно су кнеза забринули.
Док још први утисак му траје
Поп га може повити за собом;
Не повије л’ одмах, даље чекат’,
То би било дочекати Југа.
Све до тога стоји да што брже
Изведемо или мир, ил’ војну.
Пођи, ђаче, с мјеста преко р’јеке
А с оваким одговором попу:
Скршило се с даном и примирје,
Нит’ примамо дужег, нит’ дајемо.
Ипак ћемо с обзиром на њега
Причекати сутра до пред подне.
Не дође ли ни тад, бој нек р’јеши.
А ви дјелом р’јеч ми поткр’јепите
Све заузев одмах положаје,
Кан’ да ће се бој заметнут’ зором.
(Сви одлазе ван Голубана).
Голубане, још не сврши ништа?
ГОЛУБАН:
Ув’јек ноћим на обали другој
Са тридесет вр’једних копљаника;
Под обалом чамци прикривени,
На чамцима готови веслари,
А кнежеве поткупљене страже
Сву ноћ драгу спавају дубоко.
Али нема царице да дође.
ВУКАШИН:
Ноћас ипак још покушај срећу;
Ако ноћас узбуде ти блага,
Кнежину ће теби донијети.
(Одлазе).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.