Краљица Јакинта/15
| ←Први призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР |
Трећи призор→ |
ДРУГИ ПРИЗОР
Кнез Марко (уђе).
КРАЉ (гледи га):
Ти не сврши моје задовести?
МАРКО:
Сврших, краљу!
КРАЉ:
Сви десет умреше?
МАРКО:
Десет мање имаш поданика.
КРАЉ:
Кажи боље, десет противника!
МАРКО:
Наслов дати краљевско је право.
КРАЉ:
Чу ли како, шта л' говоре људи?
МАРКО:
Несме нико да помоли зуба,
А камо ли да коју прослови.
КРАЉ:
Сад је време. Страх своје учини.
Јакинта је главица премудра!..
Имаш још што?
МАРКО:
Врло важно, краљу.
КРАЉ (прене):
Но, говори!
МАРКО:
Неко ми пришапну,
Да о томе у потаји раде,
Да се Вукан с Јакинтом измири,
Те сину јој своју ћерку даде...
КРАЉ:
Тако?.. Па шта има у том важно?
МАРКО:
Ништа, круно кад ти тако питаш!
КРАЉ:
Иди!
МАРКО (оде).
КРАЉ:
Тако? То говоре људи!
Одмах ћу се о том уверити.
(Викнв момка.)
МОМАК (уђе).
КРАЉ:
Донеси ми огртач овамо!
МОМАК (оде).
КРАЉ:
Идем одмах Јакинти...па само
Нека трепне, ил’ у земљу гледне...
Нек побледи или поцрвени...
То је и њој смртни час куцнуо.
МОМАК (донесе огртач).
КРОЉ (се огрне):
Мач где ми је?
МОМАК (оде).
КРАЉ:
И жупан Вукан ће
Пре ил’ после морати гинути.
Ко с престола збаци Радослава,
И на мени среру покушаће...
МОМАК (донесе мач и припаше га краљу).
КРАЉ:
Сад нареди моје пратиоце.
МОМАК (оде).
КРАЉ:
Све узалуд... мени мира нема
Док на једном од њих стоји глава.
И Ђорђе ми о издаји мисли.
Мој је престо њему отчевина,
А у мени гледа отимача...
И да хоће, не може љубит' ме,
Нит’ ће икад добра желити ми.
(Метне калпак на главу.)
И зар се ја оженит’ не могу?
И зашт’ да се не смијем женити?
Но сад хајде к снаси светитељки. (Оде.)
|