Краљевић Марко и Рушко Арап-ага
Уранио Краљевићу Марко
У Прилипу на бијелој кули
На шиљтету ноге прекрстио
А слуга му чибук припалио
И шећерли каву дохранио; 5
Понајприје ракију попио,
Док је Марко ћеиф направио
Пак овако слуги говорио:
„Милутине, моја права слуго
„Ти отиди у подрум Шарину 10
„Опреми ми дебела Шарина
„Притегни му на токе колане
„Док ја своје прихватим оружје;
„Ваља мени данас путовати
„У Калдака високу планину, 15
„Да ја ловим лова по планини
„Ев' имаде по године дана
„Ја нијесам пошо на планину
„Ни извео рте ни огаре,
„Нит пуштао сиве соколове, 20
„Да ухвате рибу у језеру.
„На Калдаку зелено језеро,
„У њему је риба шестокрила;
„Кадгод дођем на Калдак планину,
„До језера до воде студене, 25
„А ја пустим сиве соколове,
„Соколови рибе нахватају,
„Пак ја једем цио мјесец дана;
„А кад пустим рте кроз планину,
„Нахватају срне и кошуте, 30
„Те имадем изобила меса,
„Што је љепше од овнујског меса.“
А кад зачу слуга Милутине,
Од земљице на ноге скочио,
Пак одлетје коњу у подруме, 35
Шарина му тимар учинио,
Заузда га уздом позлаћеном,
Изведе га на мермер авлију,
Потеже му на токе колане;
Кад Шарину притеже колане, 40
Шарин знаде, пак се путу нада,
Ногом туче, уз кулу погледа,
Кад ће му се помолити Марко.
Док ево ти Краљевића Марка,
Низ бедрицу сабљу објесио, 45
Колико је ниско објесио,
Све му сабља окована звечи;
Марко шеће низ бијелу кулу,
Како шеће, басамаке креће;
Док он сиђе до коња Шарина, 50
За готова закрачи Шарина,
Пак се Шарцу на сриједу баци.
Кад посједе на коња Шарина,
Стаде му се Шарац пропињати,
Све му Шарац поскакује зечки, 55
А Краљевић погледује вучки;
А за Марком пристанула мајка,
А Марко јој одговоре каже:
„Збогом остај, моја мила мајко!“
„У добар час, мој милостан синко! 60
„Здраво био, срећно путовао!
„Душмани ти под ногама били,
„Ко Шарину чавли под плочама!“
Па Краљевић Марко полазио,
Собом води два рта зелена, 65
Што чувају његова Шарина,
И понесе два сива сокола,
Соколове меће на криоце;
Каква су му два сокола сива,
У њихе су крила позлаћена, 70
Савили се Марку на криоце.
Кад је Марко поље прегазио,
Прихвати се горе и планине,
Он прегази четири планине,
Док изиђе на Калдак планину; 75
Кад изиђе на Калдак планину,
На планини разјаха Шарина,
Пак разапе свилена чадора,
Сједе пити црвенику вино.
Вино пио три бијела дана, 80
Док се Марко мало одморио
И рујна се винца напојио;
Кад четврто јутро освануло,
Освануло и сунце грануло,
Онда Марко на ноге скочио, 85
Пак дебела узјаха Шарина,
Отјера га кроз Калдак планину,
Док дотјера до воде језера;
Кад дотјера до воде језера,
Код језера разјаха Шарина, 90
Пак разапе свилена чадора,
Сједе пити црвенику вино.
Ту је био недјељицу дана,
Лов ловио код воде језера,
Лов лрвио за недјељу дана, 95
Наловио лова свакојака
И нахвато рибе из језера;
Кад девето јутро освануло,
Поранио Краљевићу Марко,
Те с' умио и Богу молио, 100
И Шарина тимар учинио,
И за пута коња опремио,
Пак он сједе под чадора свога,
Те се хладна напојио винца
Кад се Марко напојио винца, 105
Пјана Марка санак преварио,
Пак он заспа кано јање младо.
Док удари јека низ планину,
Враг нанесе Рушка Аран-агу
И са њиме до триста Арапа, 110
На мркијех триста бедевија,
Право иду води и језеру
Кад видјеше Маркова чадор
Полетјеше Маркову чадору;
Опази их Шарац од мејдана, 115
Стаде цика Маркова Шарина,
Не би л' Шарац пробудно Марка,-
Марко спава, ни хабера нема.
У то доба Рушко Аран-ага.
Притискоше Краљевића Марка, 120
Притискоше, па га савезаше.
Свезаше му руке до лаката,
Оп лаката таман до ноката,
Из ноката црна љева крвца;
Арап Марка ногом ударио: 125
„Устај горе, Краљевићу Марко!
„3надеш Марко, црни каурине,
„Гдје си доста јада направио,
„Јуначкијех глава исекао,
„Јуначкијех мајка уцв'јелио, 130
„Више никог уцвијелит' нећеш,
„Ти си баба погубио мога
„На граници код Кара-Богданске,
„Пак си брата погубио мога
„У Солуну граду бијеломе 135
„На капији каменој ћуприји;
„Другог си ми брата погубио
„У бијелу Мљетку каменоме
„Трећег си ми брата погуби
„Украј Саве, украј воде хладне, 140
„Четвртог ми брата погубио,
„Погубио у Кара-Богданској;
„Петог си ми брата погубио
„На обали украј Дубровника;
„Шестог си ми брата погубио 145
„У Стамболу граду бијеломе,
„Брата мога Дурмиш Арапина, —
„Данас ће те седми погубити.
„Знаш ли, Марко, један копилане,
„Да си више направио јада, 150
„Нег што имаш у перчину длака?
„А данас ти суђен данак дође,
„Гд]е ће тебе јунак погубити,
„Погубити Рушко Арапине,
„Кога данас на далеко нема.“ 155
А Марко му сједе бесједити:
„Моли Бога, црни Арапине,
„Гдје си мене љуто преварио,
„У санку ми руке савезао,
„Видио бих и твоје јунаштво." 160
А вели му Рушко Арапине:
„Ја курвићу, Марко Краљевићу!
„Јеси л’ баба погубио мога,
„И мојијех шест рођених брата?“
А Марко се на то насмијао: 165
„Бе, не лудуј, црни Арапине!
„Ја нијесам само погубио,
„Погубио шест твојијех брата:
„Веће сам ја, море, погубио
„Деведесет и осам Арапа, 170
„Све Арапе са три главе црне,
„А другијем ни есапа нема;
„Још се јесам Богу замолио,
„Два троглава не би л’ погубио,
„Да намирим стотину троглава; 175
„Чини ми се да ћу намирити,
„На стотину још ког набројити.“
А вели му ага Арап-ага:
„Копилане, Краљевићу Марко!
„Шго си досад много по^убио, 180
„Нека буде све на твоју душу,
„А одселе што погубиш, Марко,
„Нек буде све на моју душу!
„Нека знадеш, црни каурине,
„Када твоју посијечем главу, 185
„Однећу ти главу на тромеђу,
„На тромеђу српску и арапску,
„На границу турску и каурску,
„Ондје ћу ти објесити главу,
„Нек’ се знаде, ко те погубио, 190
„Нек’ се види, шта си задобио
„На мејдану с агом Арап-агом!“
Пак да видиш силна Арапина,
У њега су до три главе црне,
Сједе Марку на прси јуначке, 195
Пак дохвати једну мјешку вина,
А дозива Нука Арапина:
„Здрав си, брате, Нуко Арапине!
„Да здравицу влашку напијемо
„И да мјешку вина попијемо 200
„На мјешини Краљевића Марка.“
Грохотом се Марко насмијао,
Те овако њему говорио:
„Копилане, црни Арапине,
„Ни ту славе ни јунаштва нема! 205
„Ал’ тако ми Бога великога,
„Чини ми се погубит’ ме нећеш;
„Ја сам већих јада допадао,
„У тамнице, у јуначке руке,
„Па ми опет живот остануо!“ 210
Кад то зачу црни Арапине,
Колико се силан догодио,
Од силе се гротом насмијао,
Па овако Марку говорио:
„А вјере ми, црни каурине, 215
„Гдје си запо, ту си и пропао,
„Никада се избавити нећеш!
„Да је твоје седам краљевина,
„Нек’ су моје, да их мени дадеш,
„Не бих теби живот оставио! 220
„Па да имаш седам кула блага,
„Да их мени све поклониш, Марко,
„Не бих теби живот оставио!“
А Марко му сједе бесједити:
„А, вјере ми, црни Арапине, 225
„Ти сад ради што је теби драго;
„Данас ти је допануо Марко,
„Ето сабље, ево моје главе;
„Кад је мене породила мајка,
„За једне ме смрти одгојила, 230
„А друга ме дочекати неђе.“
А кад видје црни Арапине,
Гдје је Марко срца јуначкога,
Гдје му није жао погинути,
Арапски је друштву бесједио: 235
„Дјецо моја, до триста Арапа,
„Нећете ли Марка преварити,
„Нећете л’ га како потурчити?“
Арапи му веле лакрдију:
„Господаре, ага Арап-ага, 240
„Ето сабље, ето влашке главе,
„Па ти ради, како теби драго;
„Ако ли ћеш наске послушати,
„Каурина ти ћеш погубити,
„Јер се Влашче потурчити неће, 245
„Док је њему на рамену главе;
„Ако би се Марко потурчио,
„Сви ми знамо, да би јунак био!“
А вели им ага Арап-ага:
„Дјецо моја, луде ти сте главе! 250
„Никако га потурчити нећу,
„Да остане, да нам јунак буде,
„Ни да јаше дебела Шарина,
„Ни да јаше, ни да сабљу паше;
„Већ ја хоћу Влаше преварити, 255
„Преварити, Влаше потурчити
„Кад потурчим, да га посијечем!“
Мислијаше троглав Арапине,
Што арапски с њима говораше,
Да то Марко знати не могаше, 260
Ал’ то Марке знаде и познаје,
Јер он знаде све седам језика;
Кад је Марко ријеч разумио,
Мисли Марко, што ће и како ће,
Што ће сада од живота свога? 265
Док му Арап стаде бесједити:
„Каурине КраљевиКу Марко!
„Ако ћеш се, море, потурчити,
„Ја ћу теби живот поклонити,
„Па ћеш са мном чету четовати 270
„И каурске осијецат’ главе!“
А кад зачу Краљевићу Марко,
Он Арапу 'вако одговара:
„Чу ли мене, троглав Арапине!
„Ако ћеш ми живот поклонити, 275
„Ја ћу ти се данас потурчити.“
То је Арап једва дочекао,
Пак на млађе саклет учинио:
„Поведите Маркова Шарина,
„Навалите Марка на Шарина, 280
„Да водимо у земљу Арапску,
„У џамији да га потурчимо."
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Овако је њему говорио:
„А, вјере ми, ага Арап-ага! 285
„Не води ме у земљу Арапску,
„Нит’ ме води у вашу џамију,
„Не састављај софте ни вајизе,
„Ти ме овдје мореш потурчити,
„Код језера код воде студене; 290
„Кад сам брата погубио твога
„У Стамболу граду бијеломе,
„Сабља ми се крвце напојила,
„Нијесам је крви опростио,
„Док нијесам на Калдак изишо, 295
„На Калдаку код воде студене,
„Ондје сам ја сабљу опростио,
„Крвцу сапро у воду језеро;
„Гдје сам крвце сабљу опростио,
„Ту се данас могу потурчити, 300
„Ондје ћу се вама поклонити;
„Већ ми, аго, руке опростите,
„Опростите и ноге и руке,
„Да умијем и ноге и руке;
„Ја умијем ваше турковање, 305
„Турковати и турски клањати!
„Прострите ми кожу срнетину,
„А на кожу сабљу потурите,
„На сабљи ћу тобе учинити,
„Да је више нећу припасати, 310
„Нити чијом крвцом напојити,
„Даћу вама сабљу и Шарина!“
Све то слуша троглав Арапине,
Све слушаше, што Марко збораше,
Ал’ друкчије Арап промишљаше, 315
Те овако друштву говораше:
„Ви његове руке опростиге,
„Опростите и ноге и руке,
„Овдје ћемо њега потурчити,
„Код језера код воде студене, 320
„Нек’ се клања и нек’ се поклања,
„Пак ћемо га онда погубити!“
Хесапљаше, Марко не знађаше,
Што арапски Арап говораше,
Ал’ то Марко знаде и познаје. 325
Пак Маркове руке опростише,
Опростише и ноге и руке;
Кад се Марко руку добавио,
Одведоше Марка до језера,
Донесоше кожу срнетину, 330
А по кожи сабљу оковану,
Да учини на њој клетву Марко,
Да је никад припасати неће.
Кад је Марко води долазио,
Сједе Марко умивати руке, 335
Попријеко погледат’ на Турке,
Сједе Марко ноге умивати,
Бритку сабљу примицат’ под ноге.
Док он приђе сабљи и кожици;
Кад он дође сабљи и кожици, 340
До земље се једном поклонио,
Док је сабљу руком прихватио;
Кад је сабљу руком прихватио,
Зубом шкрину, док му сабља сину;
Кад му сабља из саргије сијну, 345
Вилен Марко, пак се помамио,
Не би њега савладале виле,
Ја камо ли арапске кобиле,
И Арапи што јашу кобиле.
Док он дође до коња Шарина, 350
Седанаест одсиече глава,
Кад се Шарцу на на сриједу баци,
Онда свога расрди Шарина,
Марко силан, а Шарац помаман,
У Арапе јуриш учинио, 355
Сви Арапи коње посједоше,
Џењак био черек од сахата,
Док он триста посијече глава
И ухвати троглав Арапина,
Пак му свеза и ноге и руке 360
На Калдаку код воде језера,
Од лаката таман до ноката,
Из ноката црна љева крвца,
Па га свали у зелену траву,
Довуче га до воде језера, 365
А потеже перна пуздована,
Удари га седамнаест пута
Насатице међу лопатице,
Док Арапу муке додијаше,
Из ногу му вода пропанула, 370
А на грло крвца ударила!
Онда Марко топуз отурио,
А за мјешку руком прихватио,
Пак донесе до Арапа вино,
Под грло му ногу намјестио, 375
Пак му стаде наздрављати Марко:
„Здрав, Арапе, курвино копиле!
„Да пијемо, да се напијемо,
„Да ти вратим шалу за срамоту;
„Кад си мене јуче савезао, 380
„На мени си здравице здравио,
„Ти на мени, пак и ја на теби;
„А што си ме стио потурчити
„И у вашу џамију водити,
„Саставити хоџе и вајизе, 385
„Ја ћу тебе данас покрстити
„На Калдаку код воде језера;
„На води ћеш авдес узимати,
„А у води вијек вјековати;
„Језеро ти велика џамија, 390
„А омара висока мунара,
„Сабља моја мула и кадија,
„Нек’ те турчи, нека те научи;
„А топуз је ага и спахија,
„Нек' ти ребра у прашину стуче, 395
„Нек' те право у џеенем свуче!
Кад то рече, сабљу прихватио,
Зубом шкрину, док му сабља сину,
Пак му све три одсијече главе,
Пак Арапа у језеро баци, 400
А посади главе на омаре,
Нек’ их кљују гавранови црни,
Нека ваде очи Арапове.
Отален се Марко повратио,
Пак он оде до воде језера, 405
Те сапира крвцу Арапову,
Уми своје и ноге и руке,
Пак он сједе под зелену јелу.
Ту се мало одморио Марко
И рујна се винца напојио, 410
Пак од земље на ноге скочио,
Пак дебела посједе Шарина,
Оде право до Прилипа града.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
