Краљевић Марко и Муса кесеџија (II)
Вино пије Муса Кесеџија,
У Стамболу у крчми механи.
Кад се Муса накитио вина
И од дана ћефи задобио,
Стаде Муса пијан говорити, 5
Како треба трезан учинити:
„О, тако ми бога великога,
Ево има левет годин’ дана,
Како дворим цара у Стамболу,
Не заради паре ни динара, 10
Ни заради на ноге опанке,
Ни доламе нове ни половне!
Ал' тако ми бога великога,
Одвршћу се у кршно приморје,
Код мора ћу направити кулу, 15
Око куле гвоздене ченгеле,
Цару вешат хоџо и кадије!
Затворићу скеле око мора
И друмове около приморја!
Отимаћу сво његово благо, 20
Што пролази за годину дана,
Наједанпут по тридес' товара!"
Штогођ Муса пијан говорио,
Све то трезан беше учинио.
Наврже се у кршно приморје, 25
Код мора је направио кулу,
Око куле гвоздене ченгеле,
Веша цару хоџе и хаџије,
Позатвара скеле око мора
И друмове около приморја 30
И отима сво царево благо,
Што пролази за годину дана,
Наједанпут по тридес’ товара,
Све то Муса себи оставио!
Грдне жалбе цару допадоше, 35
Све тужећи на Мусу проклета!
Стаде царе могданџије тражит,
Обећават небројено благо,
Ко погуби Мусу арамбашу.
Како који тамо одлазаше, 40
Стамболу се више не враћаше,
Све поломи Муса по приморју!
Па он посла Ћуприлић везира
И са њиме до триста катана,
Све поломи Муса по приморју 45
И увати Ћуприлић везира,
Па му свеза руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Када дође Ћуприлић везире,
У Стамбола града бијелога. 50
Пита њега царе од Стамбола:
„Шта је тамо Ћуприлић везире?"
„Богме, ништа царе од Стамбола,
Све поломи Муса по приморју
И мене је жива уфатио 55
И спремио у Стамбол бијели,
Да покажем цару честитоме,
Шта уради Муса по приморју!"
Кад то зачу царе од Стамбола,
Удари се руком по колену, 60
„Шта да радим са проклета Мусу?
Досади ми љута сиротиња,
Све тужећи на Мусу проклета!"
Проговара Ћуприлић везире:
„Господине, царе од Стамбола, 65
Да је сада Краљевића Марка,
Згубио би Мусу Кесеџизу!"
Проговара царе од Стамбола:
„Што помињеш Краљевића Марка!
Ево има три године дана, 70
Како сам га врго у тамницу,
Нијесам га више отворио,
Досад су му кости иструнуле!"
Проговара Ћуприлић везире:
„Шта би дао ономе јунаку, 75
Кој' би казо у животу Марка?"
„Дао би му на Босни везирство,
Без промене за девет година!"
Тад поскочи Ћуприлић везире
И изведе Марка из тамнице. 80
Пита њега царе од Стамбола:
„Јеси море, Краљевићу Марко,
Јеси данас ђегод у животу?
Говори му Краљевићу Марко:
„Јесам царе, али у хрђаву! 85
Говори му царе од Стамбола:
„Можеш ли се Марко поуздати,
Да отидеш у кршно приморје,
Да погубиш Мусу Кесеџију?”
„Прођи ми се царе господине, 90
Ја не могу очима гледати,
А камоли мегдан дијелити!
Убила ме мемла од камена,
Убио ме мелем од тамнице!
Намести ме доле у механу, 95
Примакни ми вина и ракије
И бешкота љеба бијелога
И дебела меса овнујскога;
Те понешто меса крметине
И нек’ има нешто срњетине; 100
Да поседим неколико дана,
Казаћу ти да л' сам за мегдана!"
Викну царе три бербера млада,
Један мије, други браду брије,
А трећи му нокте одрезује! 105
Намешти га у нову механу,
Примаче му вина и ракије
И бешкота л>еба бијелога
И дебела меса овнујскога;
Примаче му меса крметине, 110
Крметине те и срњетине!
Седи Марко три месеца дана.
Зове њега царе од Стамбола:
„Можеш ли се Марко поуздати,
Да отиднеш у кршно приморјо, 115
А погубиш Мусу арамбасу?"
Говори му Краљевићу Марко:
„Донесите ми суву дреновину,
Са тавана од девет година,
Да ја стегнем у десницу руку, 120
Па ћу казат да л’ сам за мегдана!
Донесоше суву дреновину,
Са тавана од девет година,
Стеже Марко у десницу руку,
Прште дрво на двоје, на троје, 125
Ал' из њега вода не потекла.
Проговара Краљевићу Марко:
„Богме, царе, још му није време!
Још да седим неколико дана,
Сам ћу казат кад сам за мегдана!" 130
Још ту седи три месеца дана,
Види Марко да је за мегдана,
Па затражи суву дреновину,
Дадоше му суву дреновину,
Са тавана од девет година, 135
Стеже Марко у десницу руку,
Прште дрво на двоје, на троје
И три капље воде искапаше
И говори Краљевићу Марко:
„Богме, царе, сад му јесте време!” 140
Па отиде Новаку ковачу,
Па говори Краљевићу Марко:
„Куј ми сабљу, Новаче коваче,
Какву ниси иикад саковао!”
Скова сабљу Новаче коваче, 145
Ковао је за недељу дана,
С два ковача и три помагача.
Пита њега Краљевићу Марко:
„Јеси л’ мене сабљу саковао?"
„Делибаша, Краљевићу Марко, 150
Ето сабље, ето наковања,
Па огледај сабља каква ти је!"
Тад оману Краљевићу Марко,
Те пресече пола наковања.
Још говори Краљевићу Марко: 155
„О, бога ти, Новаку коваче.
Јеси коме бољу саковао?"
Превари се Новаче коваче,
Те он каза Краљевићу Марку:
„Јесам једну бољу саковао, 160
Бољу сабљу, а бољем јунаку!
Кад с' одврну Муса у приморје,
Кад удари њоме по наковањ,
Ни трупина здрава не остаде!”
Мучно беше Краљевићу Марку, 165
Па говори Новаку ковачу:
„Пружи руку, да ти сабљу платим!”
Пружи руку Новаку ковачу,
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Одсече му руку до рамена! 170
Па се маши руком у џепове,
Те му даде стотину дуката:
„Ето тебе стотина дуката,
Нећеш коват ни бољу ни гору!"
Па отиде Марко по ордије, 175
Свуд се скита и за Мусу пита!
Нема друма куд је пролазио,
Ни бедема на коме је глава!
Једно јутро поранио Марко,
Уз клисуру тврда Качаника, 180
Ал' ето ти Мусе на вранчићу,
На вранцу је ноге прекрстио,
Топузину баца у небеса,
Дочекује у бијеле руке,
Те се игра Муса Кесеџија! 185
Чим га срете Краљевићу Марко,
Преку ријеч Мусе проговара:
„Дели Муса, уклон ми се с пута,
Је л' с уклони, је ли се приклони!"
Одговара Муса Кесеџија: 190
„Бре, не лудуј, Краљевићу Марко,
Прођи смиром, не замећи кавгу,
Ел’ ^одјаши да пијемо вино.
И ј’ако те родила краљица,
На кревету, на меку душеку, 195
У златну те струку завијала,
А сребрном жицом повијала,
Одранила медом и шећером!
А мене је љута Арнаутка,
Код оваца на плочи студеној! 200
У црну ме струку завијала,
А купином лозом повијала,
Одранила скробом овсенијем
И ј’ опет му често заклињала,
Да се ником не уклоним с пута!" 205
Кад то виде Краљевићу Марко,
Да му друге бити не могаше,
Он довати своје бојно копље,
Па положи својему Шарану,
Дели Муси у прси јуначке. 210
На топуз га Муса дочекао,
Преко себе копље пребацио!
Па довати своје бојно копље,
Да удари Краљевића Марка,
На топуз га Марко дочекао, 215
Преко себе копље пребацио!
Доватише перне буздоване,
Стадоше се њиме ударати.
Еуздозане перне поломише,
Бацише их у зелену траву. 220
Доватише сабље оковане,
Стадоше се њима ударати,
Бритке сабље обе поломише,
Бацише их у зелену траву.
Кад оружје своје сактисаше, 225
Шчепаше се у кости јуначке
И погнаше по зелене траве,
Тераше се летњи дан до подне.
Мусу беше пена попанула,
Марка беше бела и крвава! 230
Боже мили чуда великога,
Да је коме погледати било,
Кад удари јунак на јунака;
Дели Муса на Краљевић Марка!
Нит се даде Муса оборити, 235
Нит’ се може Марко оборити!
Кад то виде Муса Кесеџија,
Он говори Краљевићу Марку:
„Мани, Марко, ја ли да оманем!"
Па оману Краљевићу Марко, 240
Ал' не море ништа да уради!
Тад оману Муса Кесеџија,
Стрпа Марка у зелену траву!
Љуто цвили Краљевићу Марко:
„Авај мене до бога милога, 245
Где ћу данас главу изгубити,
Од проклете Мусе Кесеџије!
Сестро вило, да те бог убије,
А што си се често заклињала,
Кад гоћ мене буде до невоље, 250
Да ћеш мене бити у помоћи!”
Јави му се са планине вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Не л’ ти јесам, болан, говорила,
Да не чиниш кавге у недељу 255
И још сам ти брате говорила,
Да ти носиш гују испод тајне!”
Паде на ум Краљевићу Марку,
Па извади мача иза чизме,
А Муса му беше погледао, 260
Откуд оно вила говореше.
Удри Марко Мусу Кесеџију,
Од учкура до бијела грла.
Мртав Муса претиснуо Марка,
Једва му се Марко извадио! 265
Кад да видиш чуда великога,
Троја ребра Мусе Кесеџије
И у Мусе три срца јуначка!
Једно му се беше уморило,
А друго се беше разбудело, 270
На трећему љута гуја спава!
Проговара плаовита гуја:
„Моли бога Краљевићу Марко,
Да се несам пробудила била,
Од тебе би триста јада било!” 275
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Он говори из грла бијела:
„Боже мили, чуда великога,
Што погуби од себе бољега!"
Па одсече Мусе русу главу, 280
Па је баци Шарцу у зобницу,
Па отиде цару до Стамбола,
Даде цара од Мусину главу.
Тад поскочи царе од столице.
Насмеја се Краљевићу Марко: 285
„А што си се царе препануо?
Кад од мртве главе поиграваш,
Како би га жива дочекао?”
Цар му даде пет товара блага,
Оде Марко до Прилепа града.290
