Краљевић Марко и Вилип Маџарин
Састали се сви седам краљева, —
Седам краља са седам земаља, —
У бијелу Бечу ћесарову,
У бијелу двору ћесарову;
IПећер једу а ракију пију. 5
Па се вале међу собом краљи,
Који љубом, који вјерном слугом.
Ал' говори од Беча ћесаре:
„Не вал'те се сви седам краљева,
„Који љубом, који вјерном слугом, 10
„И ја имам нешто вјерне слуге
„По имену Вилип Маџарине,
„Тријест глава досад је одсјек'о,
„Тријест глава све српски јунака.“
Ту се деси Вилиш Маџарине, 15
Па говори свјема краљевима:
„Јесте тако сви седам краљева,
„Јесте тако к'о што ћесар каже:
„Још сам чуо у земљи Србији,
„У Србији троје копилади: 20
„Једно ми је Милош Обилићу
„Друго ми је Реља од Пазара,
„Треће ми је Краљевићу Марко.
„Дошло ми је да поткујем дора,
„Да прегазим студена Дунава, 25
„Да отидем у земљу Србију,
„Да погубим троје копилади.“
Ту се деси Мркша војевода,
Па говори Вилип Маџарину:
„Ђути, болан, Вилип Маџарине, 30
„Нит' си јунак, нит' си од јунака.
„Да ти видиш Обилић Милоша,
„Да ти видиш Рељу од Пазара,
„Трољетна би тебе уватила;
„А да т' чује Краљевићу Марко, 35
„Да те чује, за таку бесједу
„Русу би ти главу откинуо,
„Без оружја голијем шакама.“
Кад то зачу Вилип Маџарине,
— Он потрже сабљу маџаркињу, 40
Те учини јуриш на јунака,
На јунака Мркшу војеводу,
Да му русу одсијече главу.
Ал' је Мркша јунак на мејдану,
На топуз му сабљу дочекао, 50
Два комада од ње начинио.“
Ну скочише сви седам краљева,
Развадише два добра јунака,
Да им сопру крвца не попрска.
Отлен се је Мркша подигнуо, 55
Право оде у земљу Србију,
А бјеломе Маркову Прилипу.
По јацији у Прилипа дође,
А на врата Краљевића Марка.
Па он куца алком на вратима: 60
„Побратиме,Краљевићу Марко,
„Отвори ми на авлији врата.
Љутит бјеше Краљевићу Марко
Љутит бјеше љутито говори:
„Ко то куца алком на вратима, 65
„Ако ли му ја на врата дођем,
„На зло ће му јутро зајутрити,
„А на горе вече замркнути.“
Ал' говори Мркша војевода:
„Ја сам побро, Мркша војевода.“ 70
Итро скочи Краљевићу Марко,
Побратиму отворио врата,
Уведе га у бијеле дворе
За сопру га готову посади,
Додаде му вина и ракије, 75
И погаче љеба бијелога.
А када се Мркша приватио,
Онда му је Марко говорио:
„Побратиме, Мркша војевода,
„Ил' си дош'о да пијемо вино, 80
„Ил' си дош'о да ми нешто кажеш,
„Ил' си дош'о да се ми бијемо?“
Одговара Мркша војевода:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
„Нисам дош'о да пијемо вино, 85
„Вина имам и код мога двора,
„Нит' сам дош'о да се ми бијемо,
„Доста има Турак' и Маџара,
„Већ сам дош'о да ти нешто кажем:
„Састали се сви седам краљева, — 90
„Седам краља са седам земаља, —
„У бијелу Бечу ћесарову,
„У бијелу двору ћесарову,
„Шећер једу а ракију пију.
„Па се вале међу собом краљи, 95
„Који љубом, који вјерном слугом.
„Ал' говори од Беча ћесаре:
„„Не вал'те се сви седам краљева,
„„Који љубом, који вјерном слугом,
„„И ја имам нешто вјерне слуге, 100
„„По имену Вилип Маџарине.
„„Тријест глава до сад је посјек'о,
„„Тријест глава све српски јунака.“
„Ту се деси Вилип Маџарине,
„Па говори свјема краљевима: 105
„„Јесте тако сви седам краљева,
„„Јесте тако к'о што ћесар каже.
„„Још сам чуо у земљи Србији,
„„У Србији троје копилади,
„„Једно ми је Милош Обилићу, 110
„„Друго ми је Реља од Пазара,
„„А треће је Краљевићу Марко:
„„Дошло ми је да поткујем дора,
„„Да прегазим студена Дунава,
„„Да отидем у земљу Србију, 115
„„Да погубим троје копилади.“
„А ту сам се и ја придесио,
„Маџарину ово говорио:
„„Ћути болан, Вилип Маџарине,
„„Нит' си јунак, нит' си од јунака. 120
„„Да ти видиш Обилић Милоша,
„„Да ти видиш Рељу од Пазара:
„„Трољетна би тебе уватила;
„„Да те чује Краљевићу Марко,
„„Да те чује, за таку бесједу 125
„„Русу би ти главу откинуо.“
„Кад то зачу Вилип Маџарине,
„Он потрже сабљу маџаркињу
„И на мене јуриш учинио,
„Да ми русу одсијече главу. 130
„Ал' сам и ја нешто научио,
„Научио сабље дочекиват',
„На топуз му сабљу дочекао,
„Два комада од ње начинио.
„Ал' скочише сви седам краљева, 135
„Развадише два добра јунака
„Да им крвца сопру не попрска.
„То сам дош'о да ти побро кажем.“
Боже мили и богородице!
Да је коме било погледати, 140
Погледати Краљевића Марка,
Како ли се јунак придрнуо,
Од љутине на ноге скочио,
Би рекао и би се заклео
Јеле би му с' с пута уклоњале, 145
А камо ли Вилип Маџарине.
Колико се Марко наљутио
Једва Марко зору дочекао
Своме побри ово говорио:
„Сједи побро, те пиј ладно вино, 150
„А ја одо до Будима града,
„До дворова Вилип Маџарина,
„Не би ли га дома застануо,
„Да га питам што је говорио.“
Оде Марко на своме шарину, 155
Побратиме к'о вјетар планински.
Бану Марко у Будима града
Пред дворове Вилип Маџарина,
Бану Марко око пола дана.
Ал' пред двором млада Маџарица, 160
Вјерна љуба Вилип Маџарина,
„Салам алам млада Маџарице!
„Ј ел' код двора Вилип побратиме?“
Одговара млада Маџарица:
„Ид' одатле, једна арамијо, 165
„Свака рђа из бијела света,
„Мог Вилипа побратимом зове.
„Ниј' код двора Вилип Маџарине.“
Од љутине и велика зора,
Хтједе Марко сабљу повадити, 170
Да јој луду одсијече главу.
Ал' срамота за добра јунака,
Са женама мејдан дијелити.
Но јој опет простит' не могаше,
Већ је уд'ри руком по образу, 175
Три јој зуба у грло сасуо,
А четири с мјеста помјерио,
На образу рану отворио.
Па ни то му доста не бијаше,
Већ се маши руком за грљоце, 180
Откину јој три низа дуката,
Па поздравља свога побратима:
„Чујеш ли ме млада Маџарице
„Поздрави ми побратим-Вилипа
„Нека дође у прву механу, 185
„Да пијемо изобила вина,
„Ни за моје ни његово благо,
„Већ за твоја три низа дуката.“
Па он оде у механу прву
И он сједе пити ладно вино, 190
Пола пије, пола шарцу даје.
Мало време за тим постајало,
Ал' ето ти Вилип Маџарина
На капију свога бјела двора.
Не даде му љуба ни данути, 195
Већ му каза шта поради Марко.
Кад то чуо Вилип Маџарине
Почуди се а и замисли се,
Замисли се а и устраши се,
„Ко ће бити, од куд ли ће бити?“ 200
Па се диже до прве механе,
У механи Краљевићу Марко,
Сједи јунак те он пије вино,
На вратима шарца попречио,
Те никоме у механу не да. 205
Кад то виђе Вилип Маџарине,
Он потеже троструку камџију
Те удара шарца од мејдана.
Вилип бије а шарац не хаје.
Кад то виђе Вилип Маџарине, 210
Он потеже тешку топузину,
Те њом бије шарца од мејдана,
А кад шарца мало забољело,
Пословички Марко му бесједи:
„Пуштидер га унутра шарине.“ 215
Шарац пусти а увати Марко
Докле га је Марко уватио
Уватио руком за грљоце,
Дотле Вилип душу испустио.
Отален се Марко подигнуо 220
У Прилипа рано доходио
И код двора побру затекао,
И рујна се вина понапили,
Маџарину с' слатко насмијали.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
