Kraljević Marko i Vilip Madžarin
Sastali se svi sedam kraljeva, —
Sedam kralja sa sedam zemalja, —
U bijelu Beču ćesarovu,
U bijelu dvoru ćesarovu;
IPećer jedu a rakiju piju. 5
Pa se vale među sobom kralji,
Koji ljubom, koji vjernom slugom.
Al' govori od Beča ćesare:
„Ne val'te se svi sedam kraljeva,
„Koji ljubom, koji vjernom slugom, 10
„I ja imam nešto vjerne sluge
„Po imenu Vilip Madžarine,
„Trijest glava dosad je odsjek'o,
„Trijest glava sve srpski junaka.“
Tu se desi Viliš Madžarine, 15
Pa govori svjema kraljevima:
„Jeste tako svi sedam kraljeva,
„Jeste tako k'o što ćesar kaže:
„Još sam čuo u zemlji Srbiji,
„U Srbiji troje kopiladi: 20
„Jedno mi je Miloš Obiliću
„Drugo mi je Relja od Pazara,
„Treće mi je Kraljeviću Marko.
„Došlo mi je da potkujem dora,
„Da pregazim studena Dunava, 25
„Da otidem u zemlju Srbiju,
„Da pogubim troje kopiladi.“
Tu se desi Mrkša vojevoda,
Pa govori Vilip Madžarinu:
„Đuti, bolan, Vilip Madžarine, 30
„Nit' si junak, nit' si od junaka.
„Da ti vidiš Obilić Miloša,
„Da ti vidiš Relju od Pazara,
„Troljetna bi tebe uvatila;
„A da t' čuje Kraljeviću Marko, 35
„Da te čuje, za taku besjedu
„Rusu bi ti glavu otkinuo,
„Bez oružja golijem šakama.“
Kad to začu Vilip Madžarine,
— On potrže sablju madžarkinju, 40
Te učini juriš na junaka,
Na junaka Mrkšu vojevodu,
Da mu rusu odsiječe glavu.
Al' je Mrkša junak na mejdanu,
Na topuz mu sablju dočekao, 50
Dva komada od nje načinio.“
Nu skočiše svi sedam kraljeva,
Razvadiše dva dobra junaka,
Da im sopru krvca ne poprska.
Otlen se je Mrkša podignuo, 55
Pravo ode u zemlju Srbiju,
A bjelome Markovu Prilipu.
Po jaciji u Prilipa dođe,
A na vrata Kraljevića Marka.
Pa on kuca alkom na vratima: 60
„Pobratime,Kraljeviću Marko,
„Otvori mi na avliji vrata.
Ljutit bješe Kraljeviću Marko
Ljutit bješe ljutito govori:
„Ko to kuca alkom na vratima, 65
„Ako li mu ja na vrata dođem,
„Na zlo će mu jutro zajutriti,
„A na gore veče zamrknuti.“
Al' govori Mrkša vojevoda:
„Ja sam pobro, Mrkša vojevoda.“ 70
Itro skoči Kraljeviću Marko,
Pobratimu otvorio vrata,
Uvede ga u bijele dvore
Za sopru ga gotovu posadi,
Dodade mu vina i rakije, 75
I pogače ljeba bijeloga.
A kada se Mrkša privatio,
Onda mu je Marko govorio:
„Pobratime, Mrkša vojevoda,
„Il' si doš'o da pijemo vino, 80
„Il' si doš'o da mi nešto kažeš,
„Il' si doš'o da se mi bijemo?“
Odgovara Mrkša vojevoda:
„Pobratime, Kraljeviću Marko,
„Nisam doš'o da pijemo vino, 85
„Vina imam i kod moga dvora,
„Nit' sam doš'o da se mi bijemo,
„Dosta ima Turak' i Madžara,
„Već sam doš'o da ti nešto kažem:
„Sastali se svi sedam kraljeva, — 90
„Sedam kralja sa sedam zemalja, —
„U bijelu Beču ćesarovu,
„U bijelu dvoru ćesarovu,
„Šećer jedu a rakiju piju.
„Pa se vale među sobom kralji, 95
„Koji ljubom, koji vjernom slugom.
„Al' govori od Beča ćesare:
„„Ne val'te se svi sedam kraljeva,
„„Koji ljubom, koji vjernom slugom,
„„I ja imam nešto vjerne sluge, 100
„„Po imenu Vilip Madžarine.
„„Trijest glava do sad je posjek'o,
„„Trijest glava sve srpski junaka.“
„Tu se desi Vilip Madžarine,
„Pa govori svjema kraljevima: 105
„„Jeste tako svi sedam kraljeva,
„„Jeste tako k'o što ćesar kaže.
„„Još sam čuo u zemlji Srbiji,
„„U Srbiji troje kopiladi,
„„Jedno mi je Miloš Obiliću, 110
„„Drugo mi je Relja od Pazara,
„„A treće je Kraljeviću Marko:
„„Došlo mi je da potkujem dora,
„„Da pregazim studena Dunava,
„„Da otidem u zemlju Srbiju, 115
„„Da pogubim troje kopiladi.“
„A tu sam se i ja pridesio,
„Madžarinu ovo govorio:
„„Ćuti bolan, Vilip Madžarine,
„„Nit' si junak, nit' si od junaka. 120
„„Da ti vidiš Obilić Miloša,
„„Da ti vidiš Relju od Pazara:
„„Troljetna bi tebe uvatila;
„„Da te čuje Kraljeviću Marko,
„„Da te čuje, za taku besjedu 125
„„Rusu bi ti glavu otkinuo.“
„Kad to začu Vilip Madžarine,
„On potrže sablju madžarkinju
„I na mene juriš učinio,
„Da mi rusu odsiječe glavu. 130
„Al' sam i ja nešto naučio,
„Naučio sablje dočekivat',
„Na topuz mu sablju dočekao,
„Dva komada od nje načinio.
„Al' skočiše svi sedam kraljeva, 135
„Razvadiše dva dobra junaka
„Da im krvca sopru ne poprska.
„To sam doš'o da ti pobro kažem.“
Bože mili i bogorodice!
Da je kome bilo pogledati, 140
Pogledati Kraljevića Marka,
Kako li se junak pridrnuo,
Od ljutine na noge skočio,
Bi rekao i bi se zakleo
Jele bi mu s' s puta uklonjale, 145
A kamo li Vilip Madžarine.
Koliko se Marko naljutio
Jedva Marko zoru dočekao
Svome pobri ovo govorio:
„Sjedi pobro, te pij ladno vino, 150
„A ja odo do Budima grada,
„Do dvorova Vilip Madžarina,
„Ne bi li ga doma zastanuo,
„Da ga pitam što je govorio.“
Ode Marko na svome šarinu, 155
Pobratime k'o vjetar planinski.
Banu Marko u Budima grada
Pred dvorove Vilip Madžarina,
Banu Marko oko pola dana.
Al' pred dvorom mlada Madžarica, 160
Vjerna ljuba Vilip Madžarina,
„Salam alam mlada Madžarice!
„J el' kod dvora Vilip pobratime?“
Odgovara mlada Madžarica:
„Id' odatle, jedna aramijo, 165
„Svaka rđa iz bijela sveta,
„Mog Vilipa pobratimom zove.
„Nij' kod dvora Vilip Madžarine.“
Od ljutine i velika zora,
Htjede Marko sablju povaditi, 170
Da joj ludu odsiječe glavu.
Al' sramota za dobra junaka,
Sa ženama mejdan dijeliti.
No joj opet prostit' ne mogaše,
Već je ud'ri rukom po obrazu, 175
Tri joj zuba u grlo sasuo,
A četiri s mjesta pomjerio,
Na obrazu ranu otvorio.
Pa ni to mu dosta ne bijaše,
Već se maši rukom za grljoce, 180
Otkinu joj tri niza dukata,
Pa pozdravlja svoga pobratima:
„Čuješ li me mlada Madžarice
„Pozdravi mi pobratim-Vilipa
„Neka dođe u prvu mehanu, 185
„Da pijemo izobila vina,
„Ni za moje ni njegovo blago,
„Već za tvoja tri niza dukata.“
Pa on ode u mehanu prvu
I on sjede piti ladno vino, 190
Pola pije, pola šarcu daje.
Malo vreme za tim postajalo,
Al' eto ti Vilip Madžarina
Na kapiju svoga bjela dvora.
Ne dade mu ljuba ni danuti, 195
Već mu kaza šta poradi Marko.
Kad to čuo Vilip Madžarine
Počudi se a i zamisli se,
Zamisli se a i ustraši se,
„Ko će biti, od kud li će biti?“ 200
Pa se diže do prve mehane,
U mehani Kraljeviću Marko,
Sjedi junak te on pije vino,
Na vratima šarca poprečio,
Te nikome u mehanu ne da. 205
Kad to viđe Vilip Madžarine,
On poteže trostruku kamdžiju
Te udara šarca od mejdana.
Vilip bije a šarac ne haje.
Kad to viđe Vilip Madžarine, 210
On poteže tešku topuzinu,
Te njom bije šarca od mejdana,
A kad šarca malo zaboljelo,
Poslovički Marko mu besjedi:
„Puštider ga unutra šarine.“ 215
Šarac pusti a uvati Marko
Dokle ga je Marko uvatio
Uvatio rukom za grljoce,
Dotle Vilip dušu ispustio.
Otalen se Marko podignuo 220
U Prilipa rano dohodio
I kod dvora pobru zatekao,
I rujna se vina ponapili,
Madžarinu s' slatko nasmijali.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
